RTV Teorija i praksa

Uzeće elemente iz prirode i snagom svogatemperamenta daće im prvi odnos prema kome će se onda ureditTneizbežno svi ostali elementi, zahvaljujući njegovoj akumuliranoj moći modemog naučnog stvaraoca. To će se izvršiti neodoljivo kao što se pri pogođenoj temperaturi i atmosferskora pritisku izvršujesamo od sebe kemijsko jedinjenje, dotle možda vekovima izvođenih kemijskih data. Pada mi na pamet jedna narodna pitalica: U odaji su devojka i njen dragan, devojka izađe kroz vrata, dragan iskoči kroz prozor, ko ostaje u sobi? Odgovor je obično: niko! Ne, odgovarapitalica: u sobiostaje ~i“! „1“ je zaista bilo vrlo važno ovde; ono je odnos koji postoji između datih jedinica, bez njega bi taj dragan bio samo prosti mladić, slučajno zadešen д istoj odaji sa nekakvom devojkom; takvo bi stanje nastalo tj. smisao zadovoljavajućeg bio bi upropašćen, da je kojim slučajem mesto mladića i devojke iz sobe iskočilo samo ~i“; ja ne znam vrednost njega usamljenog, ni da li ona uopšte nije apsurdna, ali da se prema njemu vrše uređivanja za novu realnost to je izvesno. Kako će se vršiti to uređivanje, gde će se nalaziti centar kosmičkog sistema koji pruža umetnička slika, da 11 u preseku dijagonale masa ili u tačci naidublie nprcnolrrive dobiienp Vontrastom hoin ili n količniku odnosa težina, to nam može reći samo ličnost umetnikova ili još pre rezultat njegovih stvaralačkih napora. Kad posmatram Pikasovog (Picasso) Gitaraša na nov način sagrađenog iz potpune rasparčanosti najvećeg brojanjegovih sadržina, jasam zadovoljan savršenom realnošćutoga Gitaraša; i to ne samo što znam da sam premešten u jedan drugi svet i što sam osvojen istinom toga sveta, nego što sam osvojen čak potpuno jednom zasitljivom sličnošću, kao što bi bio osvojen primitivan čovek obojenom fotografijom. Kao složeniji civilizacijom osećam da je Gilaraš sasvim izmenjen dok je u aeroplanu koji leti, ili na gradskom trgu osvetljenom mesečinom ili u momentu pokolja, da je bitnost njegova sasvim drugačija nego kad pozira pred slikarom; pai u jednom datom trenutku dok ga vizualno imamo pred sobom ne gledamo ga samo kao kakvu živu površinu uokvirenu u površine susednih nredi.ieta, mi ga već gledamo i sa strane i kroz distance izmedu njega i oblaka i brda i sa svih položaja dvo- i trodimenzionalnosti horizonta; onda i stcga samo, čak po principu kopiranja onog što vidimo. Pikasova slika nije samo nadrealnost kako bi se izrazio Apoliner (ApolJinaire), realnost izvan ove naše svakidašnje realnosti, no ~suviše-rea!nost“; do krajnje mogućnosti izražavanje, i istovremeno sinteziranje, svih sadržaja slikanog motiva i njegovih odnosa u svemiru. Slikar uzevši modela da slika mora ga u svome delu stvoriti realnijim no što je ovaj obično u životu; jer u životu on podjednaku

153