RTV Teorija i praksa

Predstava o staležu novinara ne nastaje samo na osnovu neposrednog poznanstva sa njima. I oni sami su stalno pred očima svih sa svojim istupanjem i rezultatima rada. Među različitim vrednovanjima ove profesije nastalim na osnovu masovnog testiranja auditorija, kako tvrde sociolozi, susrečemo se sa četiri stereotipa negativnog značenja. Mišljenja glase otprilike ovako: „novinari su površni i lakomisleni, ništa ozbiljno ne shvataju, dosađuju onima koji se bave svojim poslom”; „novinari su Ijudi koji vode egzotičan način života nepristupačan običnom čoveku”; „novinari su službena lica i s njima treba strogo službeno opštiti”; „novinari su Ijudi sa velikom vlašču, oni mogu ne samo da pomognu, več i da nanesu štetu”. Nabrojana mišljenja nastaju mnogo ranije, рге susreta sa intervjuerom. Ponekad je obično sećanje na ovu profesiju dovoljno da se unapred zauzme stav slične vrste. Naravno, najbolje bi bilo da se takav stav otkloni рге nego što sabesednik izjavi da ne želi da učestvuje u emisiji. Čoveka koji je гекао „пе” teže je übediti u suprotno (možda več i zbog toga što promena odluke može da mu izgleda kao ispoljavanje slabosti). U ovakvim slučajevima ne bi trebalo zavideti položaju novinara. Ali, pokušačemo da sagledamo problem iz drugog ugla. Šta pobuđuje sabesednika da učestvuje u emisiji? Interesovanje za delo. Želja da svojim učeščem sarađuje pri rešavanju značajnog problema, da privuče pažnju društva u komplikovanoj situaciji. Mogučnost da javno iskaže svoju tačku gledišta, da druge upozna sa svojim mišljenjem, da izrazi svoje sklonosti i neslaganja. Potreba da „govori o životu” (motiv ispovesti). Častoljublje, sujeta, težnja da bude u centru pažnje, da primora da se govori o njemu. Reakcija prestiža: sama pojava na televizijskom ekranu za mnoge predstavlja priznavanje njihovih profesionalnih osobina i dužnih zasluga.

36