RTV Teorija i praksa

stvamosti. I, na toj transpozicionoj ravni sve je lako pojmljivo i normativno regularno; ali, ono što komplikuje odnos transpozicionog nadrastanja empirijskog u sferi imaginarnog, jeste upravo okolnost da funkcije te simboličke realnosti nisu samo to da se empirijska stvarnost u njoj analoški prepozna, nego i u tome da se u njoj razotkrije biče Ijudskog empirijskog života, ono što je opšte i u pojedinačnom iskustvu nezahvatljivo do kraja. I upravo ta okolnost da se umetnička stvarnost i konstituiše (i) kao funkcija empirijske realnosti definiše sfem umetničkog stvaralaštva u njenoj dvojakoj ulozi; a) umetnička stvarnost (dela i kreativni čin) jezik je realne stvarnosti, zbog čega je čitava sfera imaginarne realnosti samo simbolički udvojena stvarnost empirijski datog; a opet b) umetnička stvarnost opstaje kao svet za sebe u odnosu na empirijski dato, ili, u najboljem slučaju, kao svet imaginarnih formi kroz koje se „objektivizuje” i iskazuje biče empirijske egzistencije Ijudskog roda. Mi ćemo se, naravno, u duhu osnovne hipoteze koja je posredno eksponirana u prethodnom tekstu, vezati za ono što je funkcionalni odnos imaginarne stvarnosti i empirijski egzistentnog, uzetog u svim evidencijama. To znači vezačemo se za umetničku stvarnost pretpostavljajuči apriori da se ta stvarnost bar u jednom svom sloju može svesti na status simbolički udvojene stvarnosti; jer, to je ono što joj i obezbeđuje nivo komunikabilnosti u sprezi sa empirijski datim formama Ijudske egzistencije. Ono što je, naime, empirijski egzistentno u svakodnevnom životu čoveka, samo je aktom umetničke kreacije simbolički preobraženo u metaforičko značenjske zamene. I kako je metaforičko značenjska struktura tih simboličkih zamena stvarnost novog reda, to se komunikacija - mehanizam posredovanja realno empirijskog u imaginarnim formama - ne može ostvariti na analoško značenjskoj korespondenciji te dve realnosti. U pitanju je, naime, postupak projektovanja empirijski datog u imaginarno - u izvedenu i metaforičkim naznakama označenu (tek asocijativno) stvarnost, tako da se sprega