RTV Teorija i praksa

u nekim sadržajima potraje više od uobičajenih termina (30-45 min), da bi publici ponudila ravnopravnu mogučnost da jednom u mesecu na širem prostoru prati sadržaje kojima daje prednost. Opredeljujuči se u prvoj emisiji za dva neobjavljena materijala iz emisije To је t0... Svetolika Mitiča, samo smo odgovorili jednoj davno rođenoj ideji. Više se tačno ne sečam da li je jedan od takvih razgovora poveden baš povodom Artukovičevog vozača, svedoka Avdiča sa kasnijeg procesa, koji je sada ušao u prvu emisiju. Možda je to bio i neki sličan „granični” materijal. Ali, nesumnjivo je da početak ciklusa, baš takav kakav je, nije nimalo slučajan. Kod svakog novog gledanja ovog majstorskog intervjua ekipa je imala isto osečanje - mučnine, gorčine i teskobe. Jer, u tom razgovoru sa čovekom koji jasno izgovara da je učestvovao u zločinu, ne izražava se samo otpor prema takvoj ličnosti, nije to ni zaprepaščenje ni čuđenje - to je u desetak minuta iskazana geneza jednog puta i povratka. Sve je stavljeno na sto, pitanja su jasna, sagovomik se nimalo ne štiti, ali nema ni agresivnosti ni uvredljivosti. Novinar je uspeo da sačuva dostojanstvo samog čina - intervjua, i da pri tom ipak postigne cilj donoseći jedno od najefikasnijih i najupečatljivijih svedočenja o vremenu zločina. Cinjenica je, međutim, da nas takav materijal, objavljen u prvoj emisiji, sada u izvesnom smisiu i obavezuje i opterečuje. Jer do sličnih se ne dolazi često. Pre svega zato što i kad se stvori, normalna je žurba da se što pre i obelodani. Potrebno je da se stekne takav splet okolnosti (kakav je, pravnički govoreči, i bio u ovom slučaju - ~da ne bi došlo đo prejudiciranja optužnice u slučaju suđenja Andriji Artukoviću”), pa da Redakcija, iako svesna kvaliteta, takav materijal ipak stavi u fioku. Do druge stalne rubrike - do reportera Filmskih novosti - do portreta kakav je bio onaj Dragana Mitroviča u prvoj, i Dragutina Popoviča-Popa u drugoj emisiji - došlo je traganjem za starim, zanimljivim i, po mogučnosti, do sada neviđenim materijalima.

49