RTV Teorija i praksa

zajednički utvrđuju interese, prioritet potreba u kulturi, načine njihove realizacije - i učestvuju neposredno u toj realizaciji. U tom kontekstu sve institucije kulture, pa i televizija, postaju činioci demokratizacije kulture. Ali, ovim se samo kazalo da Ijudi učestvuju u kulturi, ali ostaje pitanje kakav je to specifičan položaj kulture u samoupravljanju, odnosno koja i kakva se to kultura demokratizuje, podruštvljava, čini potencijalnom svojinom svakog pripadnika samoupravne zajednice. Koja se, dakle, kultura, demokratizuje - masovna ili klasična, visoka, humanistička? Ako je u pitanju masovna, onda nema procesa demokratizacije јег je ta kultura već u masi. Sama riječ demokratizacija kulture podrazumijeva vaspitanje što večeg broja Ijudi ka humanističkoj, istinskoj kulturi, Dakle, demokratizuje se tzv. visoka kultura. Kakva je razlika između naše i druge demokratizacije te kulture, s obzirom da masovna kultura i izvan naše zemlje sadrži „prerađena” za masovnu upotrebu ostvarenja humanističke kulture, kao i vlastite, specifične savremene kulturne industrijske proizvode namijenjene masi? Kakva je, dalje, razlika između pretpostavki za rađanjem masovne kulture u našem i drugim sistemima, s obzirom da i našu, kao i večinu ostalih zemalja, karakteriše viši stupanj opšteg obrazovanja, više slobodnog vremena i materijalnih sredstava itd., što su polazišta za uosnovljenje masovne kulture, a što Džuverović ističe kao osnovicu za razvoj kulture u masi pripadnika samoupravnog društva? Prije odgovora treba ponoviti da pomenuti autor pod pojmom masovna kultura u stvari podrazumijeva kulturu u samoupravljanju dostupnu što većem broju Ijudi, a ne „masovnu kulturu” kako se ona preovlađujuće definiše. Kako, dakle, kultura postaje svojstvo što većeg broja Ijudi (da ne kažemo mase)? Masovno za Džuverovića je (on preuzima mišljenje Bena Župačiča) nešto (iz kulture) samo zbog svoje pristupačnosti, „zbog posebnog napora koji je učinjen za to da bi dostignuća kulture bila dostupna priprostim ijudima”. 7

7 Isto, str. 109.

71