RTV Teorija i praksa

Vanda Krajinović

TRAGOM SIMPOZIJUMA DRUŠTVO I KOMUNIKACIJE U DUBROVNIKU

Kod nas se široko polje neverbalne komunikacije i vizuelnih komunikacija proučava u semiologiji filma, etnologiji, opštoj psihologiji, psiho i sociolingvistici i filozofiji značenja. Svaka od ovih disciplina o tome ima tek po koju knjigu i sve se još bore za legitimnost. U okviru komunikoiogije mesto ove oblasti nije ni jasno određeno. Utoliko pre je seminar održan u Dubrovniku bio značajan. Pitanje je, sada, odakle da se počne danas i kod nas? S obzirom da mene interesuje konstruktivna strana istraživanja koja postavljaju temelje izvesnoj afirmativnoj aktivnosti u komunikologiji i koriste vizuelnom opismenjavanju, produbljujuči značenja pojmovnih struktura i termina koji se u svetu već uveliko koriste, počeču od onoga šta su sve teorije i istraživanja vizuelnih komunikacija. Na seminaru u Dubrovniku pojedini učesnici su eksplicitno govorili o prilazu u istraživanju komunikacija, gde nema kontroverze između shvatanja komunikacijskih sistema i svega onoga što se u komunikologiji smatra sferom Ijudskog i društvenog aspekta komuniciranja. Tako tendencije da se definišu primene i upotrebe umesto da se izvrši operacija teorijskog distanciranja od tehničkih objekata, nije prepoznata samo u praksi o kojoj, inače, pišu Arman i Mišela Matelar, več i u teoriji. (Ovi naučnici naime odavno objašnjavaju da između „misliti medijima” i

93