RTV Teorija i praksa

„misliti o medijima” ne postoji samo analitička razlika, već se ona između ostalog tiče i društva u kojem neki rade jedno a neki drugo, odnosno da i sam taj odnos klase intelektualaca ргеша komunikacijama i društvu jeste važno određenje ' Očekivala sam da ću na tom putu nači razne pravce mišljenja. Dr Randal Harison je tako na primer, ostavio utisak u Dubrovniku da je od onih naučnika koji su za argumente kojima se afirmišu sudbonosne mogućnosti sa kojima kao savremenici živimo i komuniciramo. On je postavljao pitanja u sferi neverbalne komunikacije u potrazi za izlazom iz našeg, za njega prevashodno Ijudskog problema „opasne životinje” koja jesmo i koja mora da se menja. Za njega postoje izučavanja koja su več pokazala šta su pravila naših „inteligencija”. On tvrdi da je moguće sagledati više tipova inteligencije verbalnu, matematičko-logičku i neverbalnu. Takve inteligencije postoje, što pokazuje ičinjenica da primaoci poruka u kojima verbalni i neverbalni elementi međusobno ne odgovaraju, ispoljavaju težnju da češče veruju neverbalnom. Kao što su mnoga druga istraživanja pokazala, vizuelno komuniciranje deluje na Ijude kao primarnije, ali ono mora i da se kultiviše, a za to, naravno, treba da postoje i predispozicije. Za mene to znači da kada bi se vizuelno komuniciranje našlo u odnosu sa praktičnim iskustvum kao teorijskom podlogom u javnim raspravama, a ne samo u nekim vizuelnim delovima upitnika i testova inteligencije, bilo bi mnogo više mogučnosti za adekvatno demokratsko organizovanje komunikacija. Harison je govoreći o premošćavanju raznih kultura organizacijskih stilova, po mom mišljenju, jasno objasnio osnovni problem. A to je da se komunikacija ili ođvija ih ne, i taj informacpski tok može da se pretoči u niz problema za organizujuče članove neke organizacije Uzmimo, na primer, siučajeve kada govorimo o neko] našoj fabrici, trgovinskom preduzeću ili instituciji televizije. Bilo u kom slučaju neizostavno dolazi do problema o kojima u svom saopštenju Harison govori zaista univerzalno. Prvi je nazvan „blisko daieko”, kojim su obuhvačene integracija, uključenost i indentifikacija, zatim sledi problem „gore dole”, koji se

94