RTV Teorija i praksa

za sferu „poruka medija” važno da se ne samo utvrde specifičnosti proizvedenih kodova i reakcija primalaca na njih, več i specifičnosti metalingvističkih pojmova i izraza koje upotrebljavamo. Primer za ovo tvrđenje može da se sada preuzme iz rada mađarske komunikološkinje Eržebet Šilagi. Ona je u Dubrovniku u saopštenju „Nove tehnologije i oživljavanje audiovizuelnog mišljenja u Mađarskoj” obradila različitosti u shvatanjima o upotrebi televizije, videa i laserskih holograma. Kod hologramskog filma, kaže ona, več izražena potreba giedalaca da prepoznaju dimenzije mišljenja onda kada se ono zasniva na postavkama tradicionalne fizike i slučajnim epistemološkim odnosiraa, odnosno dobro poznatim materijalističkim pravilima, razlikuje se od povinovanja pravilima u kojima njih same ne primećujemo svojom racionalnošću ili ovakvim organima percepcije kakve imamo, niti mogu da budu verbalizovana. Na tom nivou tvrdi da se uska teritorija ideja i misli koju naseljavamo napušta, pa socio-istorijske veze postaju ćinioci koji, svojim uticajemi na ponašanje i mišljenje, funkcionišu kao unutrašnji zakoni. Nove čulne impresije se rađaju. Taj makro i mikrokosmos, po njenim rečima, menja multidimenzioni prostor i mi se nalazimo na novom nivou vizualizujučeg. Sticanje i internacionalizovanje ovakvog mišljenja je zadatak broj jedan obrazovanja audiovizuelnom kulturom. Pored ovih poželjnih koncepcija i obrazovno planiranih termina u širokoj oblasti komunikologije, na neverbalnoj strani bilo je reči i o izrazu „perceptivno shvatanje”, odnosno razumevanje. Ovaj pojam naročito je važan u takozvanom istraživanju komunikacija međuljudskih odnosa, ali nije ništa manje važan u takozvanom istraživanju oblasti medija. Profesor Dadli Kan koji upravo boravi u Zagrebu kao Fulbrajtov stipendista istražujuči neke naše osobine na ovom planu, smatra da osećanje shvaćenosti u komunikacijama nije isto što i saživljavanje. Za njega ovaj koncept nije samo ono što se nekada po Lengovom modelu pretpostavljalo da se događa kada su poručilac i primalac u stanju da empatično shvataju specifičnu percepciju objekata, to jest svaki od njih iz ugla drugog. Koncept „percepiranog razumevanja” podrazumeva