RTV Teorija i praksa

čiju je forrnu izvrsno poznavala i u svoje vreme u tom rodu dosezala znatno ispred drugih, svedoči baš predavanje o Milanu Rakiču održano u Udruženju prijatelja umetnosti a zatim štampano u časopisu „Misao", čija je vlasnica bila Smilja Đakovič, njena bliska prijateljica. Tu se ponavljaju, u varijantama, misli i rečenički sklopovi koji se nalaze i u drugim beleškama i ogledima, ali ima i onih koji su se kasnije mogli čuti u predavanju preko mikrofona Radio-Beograda: „То je mršav, suptilan gospodin; sa odelom nekako nevažnim koje samo malo tamnije izvlači konture; gospodin koji nije suviše Ijubazan, nije naročito respektabilan, nije čovek slikovitih gestova, niti čovek elokvencije. Jednom rečju, to je čovek bez peripetija. Gologlav, ruke prazne, džepovi priljubljeni uz telo, pod miškom nikada ne nosi svoju zbirku pesama. Rakić voli da posedi u društvu, ali voli da pri tome odsustvuje i sa onim što zna, i sa onim što jeste. Kad bi neki skulptor rešio da radi Rakića, prilično bi se napatio: ni dosta tela, ni dobrih draperija. Samo imaginistički portre, silueta...” Jednostavno, jasno i slikovito portretisala je Rakića u nekoliko navrata; tako i na radiju, Za istraživača svakako je privlačno pismo koje je Isidora Sekulič uputila iz Beograda 29. jula 1940, godine književnom kritičaru i prevodiocu Svetislavu Petroviću u kojem je potvrdila da je primila njegovu dopisnicu iz koje saznaje da je na odmoru i ujedno mu javila da je proputovala Ovčarsko-kablarsku klisuru, radi razgledanja manastira, „pešačeči po pruzi - deo sa stenama Kablara, viaduktima i tunelima”. U tom pismu je i ovaj stav: „Što čovek propešači, to i zna! Sad sam u Beogradu, da spremim dva predavanja za dva Radia (kratkotalasni i onaj drugi), o Bajrojtu i Gunduličevim Suzama sina razmetnoga, da zaradim 800 dinara, i kupim drva, ili odem još u neku klisuru na neki dan. A Francuska? Koliko če trajati njen pirgatorij? Ja je neću više videti mirnu, slobođnu, aktivnu za sebe i svet. To mi je bezmerno teško”. Pošto je Petrović bio veliki prijatelj Francuske i istaknuti prevodilac dela iz francuske literature, sasvim je razumljivo što Isidora upravo njemu iznosi svoju patnju zbog nemačkog ugrožavanja slnbode