RTV Teorija i praksa

te zemlje koja joj je toliko bila prirasla za srce dok ju je posećivala i u pariskim bibliotekama temeljito upoznavala njen svet knjige i lepe književnosti. A povodom Isidorinog pominjanja dva predavanja koja priprema kao saradnik Radio-Beograda, Radovan Popovič, odličan poznavalac njenog života i dela, posebno čitavog njenog epistolarijuma, autor knjiga Isidorina brojanica i Isidora Sekulić: Moj krug kredom, uz njeno pismo Svetislavu Petroviču, koje se čuva u Narodnoj biblioteci Srbije, napominje da je predavanja držala ~u okviru nacionalog časa o literaturi”. Inače, prema raspoloživim podacima, Isidora je ta predavanja objavila u časopisima: o Gunduličevim Suzama sina razmetnoga u sarajevskom časopisu „Pregled”, u dvobroju za avgust i septembar, a o Bajrojtu tekst sličnog opsega (devet štampanih stranica) u časopisu „Srpski književni glasnik”, takođe za 1940. godinu. Oba članka - predavanja unela je u prvu, odnosno drugu knjigu Analitičkih trenutaka i tema, koju je godinu dana kasnije samostalno štampala u „Mladoj Srbiji”. U ogledu naslovljenom krajnje jednostavno ali i indikativno Isidora Sekulić je ostvarila uspešno poređenje pesnika Getea i muzičara Vagnera, dva velikana nemačke kulture. Ona se pita šta je ostvario „veliki ostvarivač” Vagner: viziju ili teatar? I pri tome, kao ovlaš i sasvim uzgred pominje sve one „kojima treba kao hleb transformacija života u simfoničnost, sve nas koji smo išli u Bajrojt spremajuči se studijom za nj, i štedeći od usta za to veliko iskustvo i saznanje” U tom predavanju na Radio-Beogradu je rekla i ovo: „АИ, sa sedam života u sebi, i sa sedamdesct radnih energija ostvarivao je on teatar, da bi teatar posle ostvarivao viziju. Bajrojt, prcma tome, ima svoju spoljašnju istoriju, i svoj unutrašnji z.načaj. Godine 1871. posle pobede Nemaca nad l'rancuzima, Vagner je počeo da od ponosnih Neniaca traž.i priloge ili vrslu upisivanja akcija, za Vagnerovo pozorište, bolje reči /а novu nemačku umelnost,. Davao je narod; pomagao je, u zastoju z.idanja, I.udvig II; ali, kako već biva, intrigiralo se protiv tog tajanstvenog Vagnera, nekadašnjeg revolucionara i begunca z.a kojim je išla poterniea, večitog lutaliculi beskučniku. prijalelja

24