RTV Teorija i praksa

bez ikakva spoljašnjeg podsticanja - vratio mu se po unutrašnjoj odluci, spremio i doneo ono što će otac samo primiti i blagosloviti. Kako lepo kaže Gundulić svojim tačnim, krepkim jezikom, čovek ima da se ,rasvesti‘, da se ,od’rva‘, i pođe drugim putem. A taj put, od svinja u šumi do očeva prstena na ruci, dugačak je, i čudo je za onoga ko ga pređe. Nečeg pobednog ima u toj pobožnoj pesmi Gunduličevoj! Nečeg čudno razboritog ima u toj pokajnoj religioznosti, koja mnogo govori o dostojanstvu i pameti čovekovoj, i u kojoj je snaga vere u übeđenju da čovek može postati novo biće, vratiti se od svinja u očevu kuću mira i Ijubavi. Suze sina razmetnoga doista su Gunduličeve suze. To je lepo i mudro delo jednog zrelog čoveka i pesnika, sagrađeno po potrebi rođene duše. To je svoj plod”. Još jedno radio-predavanje je održala Isidora Sekulič 1940, poslednje godine uoči uvlačenja Jugoslavije u svetski rat. Povodom tridesetogodišnjice smrti našeg velikog pesnika Laze Kostiča ona se 9. decembra, u 19 stati i 25 minuta, obratila slušaocima Radio-Beograda rečima: - „Još uvek se mesto imena Laza Kostič govori literarno-kritička poštapalica slučaj Laze Kostića. Prvi naš korak ne u slučaj Laze Kostiča nego u vrlo složenu problematiku toga vrlo izuzetnoga biča okreče nas klasici, helenizmu. I okreće nas tamo potpuno opravdano. Po osnovnim crtama svoga duha Laza spada u kategoriju klasičnih pesnika u grčkom smislu”. Te večeri Isidora Sekulič je našla za potrebno i uputno da kaže svojim slušaocima: - „Laza je umeo biti i mnogo lud i mnogo mudar, ali ni jedno ni drugo sa onom /asićenom merom sa kojom stanje i stavovi u coveku postaju dosledne energije i grudobrani. L starosti več doživeče Laza nešto i uradiče nešto što neče biti ni sasvim ludo, ni sasvim mudro. Ne bi se moglo reči da je Laza bio Ijubavnik, da je u životu imao pravi roman, ili prošao kroz veliku Ijubavnu strast koja preobražava, Niti je on ludo voleo, ni njega ko ludo voleo. Dobar broj Lazinih Ijubavnih pesama, do poslednje, teške i veličanstvene elegije, jesu plod duhovnog uzbuđenja, ne strasti srca. Ali odjedared, starom več pesniku - ,zar meni starom, na đnu života', kako je pevao - dolazi ili prava Ijubav, ili bar pravi