RTV Teorija i praksa

poetski zanos jedne sasvirn mlade devojke. To neće dovesti do promene u pesnikovu več dovršenu životu, ali će ostaviti zlatan trag u našoj književnosti. Lazina poslednja pesma, več pomenuta Ijubavna elegija, najlepša je i najskuplja Ijubavna pesma koju imamo (...) Najlepša srpska Ijubavna pesma zove se Santa Maria della Salute (...) Bruji i izbruji ta veličanstvena Lazina pesma kao veliko zvono na venecijanskoj crkvi, posle tragedije neke duše. Laza Kostič, treba li još naročito kazati, bio je tragičan po životu, radu i daru. Kao jedna velika nedovršena građevina. I čudno nedovršena: ima temelje i kupolu, ali stubovi su najedeni i lišajivi. Ipak, glavno je biti stub!” Ta elegija posvečena zapravo Bogorodici, koju je Laza sagradio na malenom fragmentu nekadašnje svoje pesme Dužde se ženi koji je sa čitavom vizijom prekrasne venecijanske crkve dugo nosio u sebi i koji je naglo počeo da svrdla po njegovoj svesti kađa se u starosti zaljubio u sasvim mladu devojku, izazvavši pod dejstvom bogova Amora i Apoiona naročitu inspiraciju iz koje je proistekla himna u čast lepote i mladosti, „najsilnija je Ijubavna pesma srpske književnosti”. U njoj se Kostič „zanesveščuje kroz četrnaest strofa” refrenom; Santa Maria della Salute. Ta, u stvari, La/.ina labudova pesma veliki je ditiramb Ijubavi i velika himna tragediji, kako je napomenula Isidora Sekulić, dodavši: -„lrna u njoj i od helcnskog i od romanuCrtog duha. Ima od arhitektonske čvrstine i uspravljencrsti stuba. Ima od orguljskog bruja, Ima od sukljanja lave i vatre, I ima zatt; na jednom mestu i izgoretinu. Ali pesma la je ono što je htela biti, i što nam je još i trebalo od Laze: ne krik nego dugi urlik titana. Ali titana koji klasično zna Sta je stil...” Mnoga svoja beleženja o Lazi Kostiču, kao i samo predavanje održano u okviru Nacionalnog časa iz literature i slušaocima dostavljeno na talasima Radio-Beograda, zatim dopunjeno, vidno cizelirano i timc naknadno poboljšano, Isidora je upotrebila tako što je napisala lemeljitc; zasnovan i sigurno vođen voljom erudite csej o Lazi Kostiču koji je 1941. godine objavila u „Srpskom književnom glasniku”, рге nego što je zbog izbijanja rata obustavljeno njegovo dalje izlaženje. I)a je

28