RTV Teorija i praksa

transnacionalne korporacije u svetskom sistemu, 8 Ato bi bila „suštinski nniformna" komnnikacija, jer, bez obzira na sve razlike n sadržaju, stiln, žanru i izražajnim sredstvima, osnovna рошка će nositi pečat „legitimiteta svetskog sistema" (Mosco, 1982). Istina, ova pretnja stvamo se nmogo više odnosi na televiziju nego na radio, mada i tu skoro sav muzički sadržaj (npr. emitovanje muzike sa gramofonskih ploča, koje zauzima veliki deo ukupnog vremena emitovanja) podleže kontroli transnacionalnih korporacija, ili je posvećen muzici domaće proizvodnje za međunarodno tržište, pa je zato „odvojen od kulture naroda" ili „denacionalizovan" (uporedi Wallis, Malm, 1986). Vlade Zapada svojom politikom u oblasti komunikacija odrediće pravila takmičenja izraeđu javnog i komercijalnog sektora radio-difnzije, a ishod je u velikoj meri unapred određen. Kao što ćemo dalje pokazati, drugi važan činilac u ovom slučaju biće, naravno, stavovi i ponašanje auditorija. Zvanična politika u oblasti komunikacija biće u funkciji šire borbe oko toga koju političku i ekonomsku strategiju određene države Zapada treba da slede. I zaista, kako Denis Mekvejl (1986) ističe, zemlje zapadne Evrope mogu se podeliti na one koje se drže stare „kulturne" politike n pogledu radio-difuzije, i na one koje usvajajn novu „industrijsku" politiku. U „kulturnoj politici", koju u potpunosti sada slede uglavnom skandinavske zemlje, preovlađuje želja da se zaštiti i podržava upotreba svog jezika i domaćih kultumih proizvoda, da bi tradicionalni radio-difuzni mediji zajedno sa novim elektronskim obavljali određene društvene funkcije koje spadaju u domen javnih radio-difuznih usluga. „Industrijska politika" je odraz opšteg stava da se da prednost slobodnom kretanju tržišnih tokova na nacionalnom i internacionalnom planu, kao i ekonomskoj integraciji Zapada. Ova politika nastoji da masovne komunikacije

8 Chevaldonnč (1987) tvrdi, na primer, da arapska filmska i lelevizijska produkcija, dugo smatrana kullurno autonomnom, u stvari u formi ugovora sa transnacionalnim kompanijama, koje proizvode sadržaje ne samo za jednu oblast, tako da laj sadržaj nosi .ctiketu arapskog", a u stvari ima manje nacionalnih erla ncgo nova „piđžn" kultura.

50