RTV Teorija i praksa

se i nestalo u roku od nekoliko godina, a svega još stotinak ih je postojalo 1985 (Duckworth, 1988). Ovoje bilo samo ponavljanje italijanskog i francuskog iskustva koje smo ranije pomenuli. Eksplozija slobode izražavanja nakon dugog perioda prisilnog ćutanja izaziva strahopoštovanje. Ali je obično kratkog daha. Kao što Dauning (Downing 1988) primećuje, eksplozija altemativnih medija šezdesetih i sedamdesetih godina nastala je kao posledica poklapanja političkih previranja u industrijski razvijenim društvima sa sve većom raspoloživošću tehnologije medija malog obima. Međutim, od tada pretpostavka o univerzalnoj potrebi za (masovnom) komunikacijom, koja je sastavni deo obrazloženja ideje o pravu na komuniciranje, 12 još uvek nije đokazana. Ustanovljeno je da je: .nerealno tražiti od zajednice da se navikne na stalno samoiskazivanje. Učešće brzo izgubi zamah i postaje izveštačeno... (Srednja klasa) pokazuje najviše sklonosti da učestvuje u komunikaciji. U stvari, upravo iz te iste srednje klase pojavili su se mladi .intelektualci" koji su spremni da sprovode odredene vrste društvene i kulturne aktivnosti..." (European Experiments ..., 1977: 17).

12 Ono šlo je sa informalivnim drušlvom već iza nas, pravo za komunikacijom je prošireno i refonnulisano od strane njegovih entuzijasla u .pravo za lclekomunikacijom" (Harms, 1985).

57