RTV Teorija i praksa

Zbog toga je švedski „susedski radio", osnovan posebno radi toga da bi omogućio lak pristup radio-talasima svakom dobrovoljnom udruženju koje to želi, postao medij za komunikaciju unutar grupe ili unutar organizacije, a ostali pokazuju veoma slabo interesovanje (Vichniac, 1980). Čak i zvanične političke i društvene snage pokazuju interesovanje za susedski radio samo u vreme konfliktnih situacija (uporedi Narradio, 1981). U danskom eksperimentu sa lokalnim radiom političke partije vrlo brzo su obustavile rad nekoliko stanica za koje su tražile da im se odobre, a samo 25 % „kultumo i politički aktivnih" slušalaca izrazilo je određeno interesovanje za vesti i debate o lokalnim pitanjima, dok se ostali zadovoljavaju time da slušaju vesti, muziku, kontakt-emisije, tombolu i religiozne programe (Petersen et al., 1984). Brze društvene promene, političko i društveno previranje, disidentstvo, osećanje nepravde i diskriminisanosti, širenje nezadovoljstva po pitanju određenog problema - za sve ovo potrebno je šire interesovanje i učešće u komunikaciji, mada razlike u komunikacijskoj kompetenciji ipak daju prednost bolje obrazovanim aktivistima srednje klase koji obično i upravljaju radom alternativnih medija. U vremenima relativne stabilnosti alternativna komunikacija obično postaje provincija za otuđene manjinske grupe različite vrste, koje - kao što smo videli - u nmogim slnčajevima koriste medij za komuniciranje unutar grupe. Prema tome, u vremenima relativnog socijalnog mira i stabilnosti, po svemu sudeći, neće se manifestovali široko rasprostranjena ili intenzivna potreba da se dobije pristup i forma učestvovanja u masovnoj konmnikaciji. Čak i ako bi se manifestovala, relativno lak pristup lokalnim masovnim medijima za zadovoljenje određenih potreba sigumo će veoma üblažiti jači pritisak na javne ili komercijalne međije da uzmu u obzir tu potrebu, ili da u okviru svijih sadržaja izražavaju stanovišta koja se obično zanemaruju. Potreba i neophodnost komuniciranja pre će naći svoje mesto u „altcrnativnoj javnoj sferi" (Downing, 1988) koja postoji paralelno sa zvaničnim medijima (čija se uloga kao elcmenta javne sfere danas

58