RTV Teorija i praksa

zanemaruje u zapadnim društvima) (uporedi Dahlgren, 1983; Elliott, 1986). Takva „alternativna javna sfera" normalno radi na ivicama javnog života i sistema komunikacija jednog društva (ovo se vidi, na primer, u istoriji lokalnog radija u SAD; uporedi Barlow, 1988), obezbeđujući društveni prostor i komunikacionu mrežu onima koji su delimičuo ili potpuno „isključeni" 13 ali može se formirati i oko nekog određenog problema. U normalnim uslovima njen uticaj na zvanične medije ograničen je, mada u periodima razdora ili kouflikata altemativna javna sfera može da utiče na njih da potpunije i tačnije govore o problemima, ili da zauzmu stav, što obično izbegavaju da čine - ukratko, da obogate i pluralizuju svoje sadržaje. Kao rezultat koegzistencije zvaničnih (javnih i komercijalnih) medija i alternativnih medija, auditorij će se možda polarizovati, tako da se većina opredeli za ove prve, a manjina posveti više vremena slušanju ovih dmgih. Ako je ova analiza tačna, onda će u skorijoj budućnosti radio u razvijenim zemljama Zapada sadržati tri elementa; javni sektor (čiji će se obim i značaj možda smanjiti), agresivan i sve veći komercijalau sektor i altemativni radio različitog dometa i značaja, zavisno od društvene situacije u datom vremenskom periodu. Mada se tačno mesto radija u svakoj zemlji na unifornmo-pluralističkom kontinuumu, naravno, ne može predvideti, opšti modcl će naj verovatnije biti pluralistička ali uglavnom nediferencirana komunikacija. Prevele s engleskog

Julija Vučić i

Danica Dobrosavljević

13 Ronge (1987) izveštava o postojanju merljivih gmpa u Zapadnoj Neraačkoj koje su se okrenule ođ velikog državnog medija u korist pojačanog učešča u mrežama inlerpersonalnih komunikacija koje su okružene saradnicima „otpadnicima". Jedino izdanje, od mnogih novina pripremljenih za čitanje, je allernalivni dnevnik „Dic Tageszeilung".

59