RTV Teorija i praksa

tada u Francuskoj, postaće sveopšti ideal kojem će uvek težiti i nikad ga do кгаја ostvariti napredni Ijudi širom sveta, do današnjih dana. (muzika - Marseljeza)

А u Parizu 1789. pobednike Bastilje koji prolaze sa narandžastim kićankaraa na glavi, svi oduševljeno pozdravljaju. Bastiljaje osvojena, Bastilja će uskoro biti i razrušena. U podnožju kula ceo Pariz kupi to dragoceno kamenje koje se prodaje kao suvenir skuplje od kila najboljeg mesa. Jedan snalažljivi zidar, po imenu Paloa, pravi veliki biznis: od bastiljskog kamena proizvodi bombonjere, vazice, male zamkove, a od lanaca nekadašnjih sužanja rodoljubive medalje i sve to uspešno prodaje po celoj Francuskoj. Za Bastilju francuski književnici u šali kažu, da su „sada ostali bez krova nad glavom". Osvajanje Bastilje postaje omiljena tema pozorišnih i operskih komada. Kada Francusko pozorište u ulici Rišelje bude otvoreno, utrošiće se 15 000 livara na opreraanje istoimene predstave, a još po 2 000 livara svake večeri za banit i pirotehničke efekte. Muzika u stopu prati pozorišnu i druge umetnosti u težnji da odrazi i podrži revolucionarna zbivanja. Pored populamih revolucionarnih pesama, u to vreme nastaje i veliki broj svečanih hinmi koje su poznati kompozitori Kembini, Gosek, Meil i drugi pisali, što po namđžbini, što na sopstvenu inicijativu. U jednom nacrtu nastave muzike u školama izričito stoji: Na svakom času pevaće se himne u čast domovine, slobode, jednakosti i bratstva svih Ijudi. Na velikim građanskim svctkovinama, posebno na budućim proslavama Dana Federacije (tj. na godišnjicu osvajanja Bastilje) na Marsovom polju nastupali su horovi i orkestri sa ogromnim brojem izvodača. (muzika)

203