RTV Teorija i praksa

Na muzičkoj sceni preobražaj se odigravao nešto sporije nego u drugim muzičkira oblastima. Pa ipak, ni „Орега komik", ni „Kraljevska akademija za muziku”, bivša dvorska орега, nisu odolele novim stnijanjima. Pojavljuju se kratke opere - aktovke na aktuelne političke teme i uz obilno korišćenje revolucionarnih pesama i igara. Izabranica revolucije ili Praznik razuma tipični su naslovi. (muzika) Pored Goseka, Gretrija, Dalajraka i drugih francuskih imena kompozitora toga vremena, najveći muzički doprinos francuskoj revoluciji đao je jedan Italijan Luiđi Kerubini. Kao 26-godišnjak i već afirmisani kompozitor, u samo predvečerje francuske revolucije doseljava se u Pariz. Nije mu trebalo nmogo vremena da se snađe u novim uslovima i aktuelnim zbivanjima. Inače veoma plodan kompozitor, koga je Betoven izuzetno cenio, Kerubini postaje autor najvećeg broja svečanih himni i drugih prigodnih kompozicija za narodne proslave. Komponovao je i 27 opera. Jeđna od njih Lodiska nastala je usred revolucionamih zbivanja u Francuskoj. Slušajući ovu muziku, Betovenovo oduševljenje za Kembinija biva potpuno razumljivo. (muzika - Lodiska) Kao što je Kerubini osvojio muzičku scenu, tri godine mlađi Mari Žozef Šenije osvojio je pozorište za revoluciju. Kada je septembra 1789. u salonu vikonta de Segira, u prisustvu otmenih zvanica čitao svoju tragediju Šarl Deveti, niko nije bio uzbuđcn, mnogo njih je zcvalo, a svi su rekli da je stvar „divna". A kada je samo dva meseca kasnije ova tragedija (u čijem je središtu pokolj .Vartolomejske noći" iz 1572) bila izvedena u „Komedi Fransez", predstava je protekla hučno i bumo: oduševljena i naelektrisana publika nalazila je zadovoljenje na pozorišnim daskama. Salve odobravanja pratile su opisivanje nevaljalstava jednog dvora i nedela kralja: - ,Ti zidovi, bez prestanka zalivani krvlju i suzama, ti grobovi živih, te užasne tamnicc, rašile su se pod plemenitim mkama". - A tck kako su

204