RTV Teorija i praksa

odjekivale one reči: - „Nedela kraljeva ne ostaju nekažnjena!' Šarl Deveti postao je zastava revolttcije. Izvesni sveštenici, shvatajući njegov značaj i dejstvo, uskraćivali su vernicima oproštaj grehova ako idu da ga gledaju. Mari Žozef Šenije postigao je svoju nameru. On je, po sopstvenim rečima, „urezao u duše značajne istine, nadahnuo ih mržnjom protiv tiranije i praznoverja, užasavanjem od zločina, Ijubavlju ргегаа vrlini i slobodi... Pokolj Vartolomejske noći nije zločin nacije, tojezločin kraljeva”, pisao jeon. Napisaoje, doduše, i jedno drugo pismo za koje bi, verovatno, više voleo da nije sačuvano. U njemu kaže - „Slikajući jednog podmuklog kralja, krvoloka i dželata svoga naroda, ova tragedija treba da još više omili jednog monarha čija su iskrenost i dobrota svima poznati. ” - Ostaje da verujemo da je Šenije ovo napisao da zavara pristalice dvora. U isto vreme jedan drugi Šenije, brat Mari Žozefa, pesnik Audre Šenije, postepeno izrasta u tragičnu figuru, jednu od prvih žrtava revolucije koja „jede svoju decu". Andre je sa simpatijama dočekao i pozdravio revoluciju. Međutim, njegova osetljiva pesnička priroda zazirala je od oslobođene pariske gomile. Sa neodobravanjcm je pratio neke žestoke akcije jakobinaca. Njcgova saosećanja su, sa nekadašnjih, sve više prelazila na nove žrtve. Konačno je osumnjičen da šuruje sa monarhistima, uhapšen i giljotiniran 1794. godine. Sto godina kasnije, ujegova sudbina nadahnjuje Umberta Đordana za operu Andre Šenije. (muzika - Andre Šenije - finale, scena pogubljenja) Andre Šenije nije bio ni prva, ni jcdina znamenita žrtva revolucije. Iste godine kada i Šenije, 1794, giljotiniran je i osnivač moderne hemije Antoan Loran Lavoazje. Da bi obezbedio sredstva za svoja istraživanja, zaposlio se kao zakupnik poreza i smaknut u kolektivnoj osudi na smrt svih poreskih zakupnika. Lavoazjeova sudbina je na neobičan način isprcpletena sa sudbinom francuske revolucije. Vođeći mnoge ratove unutar i van državnih granica, revolucionarna Francuska tražila je za svoju armiju dve stvari: hleba i šalitre.

205