RTV Teorija i praksa

SPOMEN NA DANILA KIŠA Na vest o preranoj smrti našeg značajnog pisca Danila Kiša dostojno su se odazvala nebrojena sredstva informisanja. U tom pogledu ni radio nije izneverio očekivanja da se oglasi sadržajnim i upečatljivim spomenom na Kiša. Naime, na talasima Trećeg programa Radio-Beograda sutradan po sumomom saopštenju o odlasku Danila Kiša u čunu Harnovom putem bez povratka, emitovanje, reprizno, рге petnaestak godina uspešno ostvaren Kišov Peščanik, pod naslovom Pismo sestri. Pristupajući radio-stereofonskoj dramatizaciji Peščanika Neda Depolo morala se suočiti sa nebrojenim problemima dramaturške teorije i prakse. Pre svega, otvoreno je pitanje kako u trajanju od ciglo četrdesetak minuta da dramatizovani roman izuzetno slojevite sazdanosti deluje radiofonično, kada se u njemu poput tananih i krhkih niti paučinasto prepliću asocijacije, unutrašnji monolozi i na prvi opažaj neuhvatljivi prelivi snoviđenja u zbilju, i obratno. Zatim, kako uskladiti monološke i dijaloške deonice proznog teksta koji je kroz prividno nezalelujane koprene vremena minulog upio u sve svoje роге gorku ispovest lične i porodične drame protagoniste, lovljenog a neulovljenog, Eduarda Sama? I, konačno, a to je Nedi Depolo (i ne samo njoj, nego i ostalima koji preduzimaju slične, odgovorne i nadasve teške dramatizatorske i adaptatorske poduhvate) moralo postaviti najteže prepreke, a svakako je sadržano u činjenici da Peščanik Danila Kiša svojom građom prevashodno svedoči malo savršenstvo jednog izrazito proznog tkiva i krvotoka. I, kako to obično biva kada se studioznost i nenametljivost združe, Neda Depolo oprezno i spretno rešila je mnoge od pomenutih zagonetki i nedoumica, unapred se uzdajući da će reditelj Arsa Jovanović i ekipa vrhunskih beogradskih glumaca - Ljiljana Krstić, Ljuba Tadić, Stevo Žigon, Zoran Radmilović i Nikola Simić sa Brankom Plešom na čelu, udahnuti njenoj radio-dramatizaciji životnu iskru koja će na Kišov

23