RTV Teorija i praksa

Đorđe Đurđević

KOLOPLETI GOVORA I ZVUKA (I)

Zapisi o emisijama u programima Radio-Beograda, kojima je cilj da hroničarski prate uspone ipadove u delatnosti i u stvaralaštvu radijskih poslenika prevashodno znače nameru, volju i želju ovoga ко ih ispisuje, da ostavi makar i najskromniji štampani trag o činjenici da su se pojedine emisije premijerno ili reprizno uistinu i oglasile. Da su posvedočile puniju ili delimičnu meru znanja i umenja svojih tvoraca i saradnika, a i da su više ili manje prodrle u ližu interesovanja radijskih slušalaca svih uzrasta. O nekima od tih i takvih realizacija uglavnom u Prvom, Drugom i Trećem programu Radio-Beograda, ili o temama koje su te emisije izazvale ipodstakle na razmišljanje, reč je u pregledu koji sledi. Ma koliko da su ove beleške i crtice intonirane tako da osokole i pohvale, ili su povremeno usmerene na to da ocenjivački oštrije opomenu, pa i presude - smatram da nije naodmet odmah reći: moja kritičarska merila teže afirmaciji, ne negaciji. Najčešće pišem o radijskim emisijama koje me ponesu. Koje mene lično uvere da su dohre. One loše prećutkujem. Kao da ih nije ni bilo. Napominjem i to da su ovde posredi zgusnuti, odabrani osvrti na emisije koje su se na pomenutim radio-talasima našle oktobra, novembra i decembra 1989. godine. Übuduće, ovakvi i slični redovi biće i blagovremeni, i redovni.

22