RTV Teorija i praksa

centralno mesto u shvatanju uloge pojedinca u svakodnevici, a time i u društvenom životu. Televizija, bar prema onom što Vladimir Petrić veli, predstavlja skoro začuđujuće idealnu zamenu za identifikaciju, čije mesto u ovom slučaju preuzima intimizacija. Dakle, ako pojedinac svoje slobodno vreme posvećuje televiziji, ako je već u takvom iskušenju da nema drugog izbora - a teško je tvrditi da je uvek tako onda je to rešenje odraz njegovog emotivnog stanja pomirenja s ponuđenim oblikom i konceptom prezentacije рошка koje on očekuje. Jer televizija, komunicirajući na širokom socio-psihološkom planu, nudi obilje svojih poraka, ali pojedinac je taj koji takav zbir poraka može da prebira i primi samo ono što odgovara njegovom senzibilitetu ili intelektualnom stepenu duhovnosti. U stvari, različiti predstavnici grupa, bilo da se radi o sociološki ili psihološki sličnim predstavnicima tih grupa, potpuno različito reaguju i doživljavaju televiziju, odnosno medijske obrasce. Za jedne televizija predstavlja isključivo tehnološki obrazac uz čiju pomoć dolaze do izvesnih informacija o čijem opticaju mogu da se unapred informišu i odrede u vremenu. Za druge, televizija predstavlja uporište donekle nekontrolisanog obilja tih istih informacija, ali bez nekog naročitog uvida u njihovu pravu suštinu, raspoređenost ili pak namenu, što očigledno upućuje na grupu koja je najprisutnija sa svojim predstavnicima jer je mahom sačinjavaju pojedinci čije gledište uglavnom polazi od stava da „slobodno vreme ne bude mrtvo vreme", kako je to svojevremeno upozorio T. Adomo. Pri tom svakako treba imati na umu da su to, zapravo, dva osnovna obrasca koji se mogu uzeti u obzir prilikom pokušaja da se slobodno vreme odredi i po kvalitetu, a ne samo po kvantitetu. Tehnološke prednosti televizije kao medija sigurno predstavljaju na taj način ključni princip kroz koji se takve različite sklonosti i opredeljenja mogu proveriti. Naime, ideja o estetskom podseća na popis svega onog što je na nekakav način suštinsko u stvaralaštvu, odnosno u umetnosti i kulturi, ali to ipak ne može do kraja da

59