RTV Teorija i praksa

ispitane dece više volelo slatkiše od voća, strip od odlaska u crkvu ili pak sedenje pred televizorom čak i kada se emituju zaglupljujući kvizovi ili TV reklame, nego da idu u školu. Dakle, iskušenja medijskog vremena u jednom ovakvom kontekstu bi mogla biti čak alarmantna, mada to ne mora đa bude i pravi pokazatelj globalnog odnosa prema televiziji. 5. Na izvestan način televiziju možemo shvatiti i kao neku vrstu „igre' u dokolici. Zapravo „igračkom" kojom na određen način možemo da manipulišemo pristajući pri tom svesno na iluziju da istovremeno i televizija manipuliše nama samima, ali uz saznanje da ona ipak predstavlja deo našeg intimističkog prostora i nekakve emotivne sigurnosti kojoj se predajemo. Naime, „svako izopačavanje principa igara izražava se napuštanjem tih nestalnih i sumnjivih konvencija koje je uvek dopušteno, ako ne i korisno poricati, ali čije teško prihvatanje ipak označava razvoj civilizacije' - piše Rože Kajoa 11 što donekle može da objasni delić razloga zbog kojih se pojedinac odlučuje da svoje poverenje češće poklanja .igrački" (televiziji), nego što bi se eventualno upustio u drukčiji oblik komunikacije sa spoljnira svetom. Koliko je jedan ovakav izbor čak posledica logičkog prosuđivanja u vremenu obeleženom elektronikom i .produžecima Ijudskih opštila", kako to inače naziva Maršal Makluan, jasno se može videti i na još jednom primeru koji Kajoa navodi. U stvari, ,kad bi bili prepušteni sami sebi, neobuzdani i rušilački kao i svi instinkti, ti elementarni podsticaji sarao bi imali kobne posledice. Igre disciplinuju instinkte i nameću im institucionalno postojanje. U momentu kad mogu da im pruže izričitu i ograničenu satisfakciju, one ih vaspitavaju, oplođuju, a dušu im imunizuju od njihove zaraznosti. Istovremeno, one ih osposobljavaju da doprinesu plemenitom bogaćenju i ustaljivanju stilova kulture" - tvrdi Kajoa verovatno mišleći pod pojmom .institucionalno postojanje" na sve ono što, u stvari, određuje naš život izvan propisanih pravila rada, pravila

11 Rože Кајоа, Igre i IJudi, Noiit, Beograd, 1979, str. 82. 12 Isto, str. 82.

61