RTV Teorija i praksa

obrazovanja. Dobar govornik je, po tadašnjim shvatanjima, mogao da uskomeša narod, da ga pokrene na rat i mir, da zainteresuje za politiku, istoriju, čoveka. Kao što je u starogrčkom javnom životu govor bio neizbežnost, tako je on i danas. Razlika je u masovnosti te potrebe u današnjoj demokratiji i u činjenici da se u staroj Grčkoj svaki atinski građanin pripremao sistematski za dobro govorenje, što nije slučaj danas. On se spremao za govor isto kao i za mnoge borilačke veštine. Učio se da govori o državnim i filozofskim problemima što danas, u celini govoreći, nije slučaj. U nas se još uvek misli da je dobar govor isključivo dar prirode. Međutim, stari narodi su znali da se dobar govor stiče učenjem, proučavanjem, takmičenjem, vežbanjem. Retki su oni koji uviđaju da je dobar govor, pored urođene podloge, uslovljen celokupnom kulturnom osnovom govornika. Jezičku poruku ćemo onoliko uspešno predati ili primiti koliko smo truda i učenja uložili da bismo svoj jezik i govor razvili. Jezik je kao sredstvo sporazumevanja neizmerno bogat, promenljiv, dinamičan i složen. Kultura govora se sastoji u tome da iz složenog gramatičkog sklopa, na osnovi opštih okolnosti govorenja, u skladu sa opštim shvatanjima, izvučemo namere govornika sa što većom tačnošću, sa što približnijim značenjem koje poruci daje sagovornik. Po Ciceronu, dobar govornik mora ~da dokaže svoje postavke, da pruži uživanje i da utiče na volju slušalaca.” I savremene rasprave o dobrom govorenju kazuju da dobri govornici treba da svoje „sađašnje iskustvo prilagođavaju prošlom”, ~da svoje lično iskustvo prenose na slušaoce”, ~da govorom usmeravaju slušaoce ka određenoj situaciji”, ~da podešavanjem svoga govora prema slušaocima čine da se oni osećaju prijatno”. Dobar govornik mora „istraživati”, „čitati”, „raspravljati”, „obrađivati”, razmišljati o svemu što čini sadržaj čovekovog Znači, dobro govorenje je zasnovano, polazeći od genetske osnove, i na veštini, i na umetnosti, i na nauci. Ono u sebi spaja urođena svojstva - psihofizičku osnovu govora u vrsti i pojedincu sa mišljenjem i učenjem. U dobrom govoru leži: znanje i poznavanje

167