RTV Teorija i praksa

komunikacionog istraživanja na tzv. nacionalne škole. Autor analizira britanski istraživački model koji je do 70-tih godina bio veoma razvijen, a zasnivao se na kombinovanju literamih i kulturoloških studija kao i društvenog otkrivanja problema i dijagnoza, zatim nemački koji je na tradiciji kritičkog odnosa akademske zajednice prema medijima, ali i usmeren na praksu masovnih medija. Francuska i italijanska komunikaciona istraživanja nemaju visok stepen institucionalnosti, pod uticajem su američke tradicije, ali su tipična po stilu. Najveći uspon komunikoloških istraživanja beleže mediji u Skandinaviji, sa najboljom naučnom tradicijom, profesionalnošću. To je postignuto jednostavnim kompiliranjem dobrih strana američke prakse i pragmatičnim, profesionalnim, inventivnim i empirističkim korišćenjem vlastitih iskustava. Skandinavci jednostavno istražuju ono što ne iziskuje mnogo novca, sagledavaju prioritete koji su bitni za ekonomsko i kulturno preživljavanje, a odnosi između istraživanja i medijskih institucija su veoma kooperativni. Projekat zejdničke Evrope je već po sebi značajan komunikacioni događaj, čime se otvaraju veće mogućnosti za komparativna istraživanja, za porast svesti o istovetnosti komunikacionih problema, za razmenu ideja i talenata. Time se umanjuje izolovanost pojedinih zemalja.

Osim toga, mediji u Evropi su pod uticajem raznih medijskih tržišta, koja su komercijalizovana i sve više povezana. U većini evropskih zemalja nema više javnog monopola nad medijima, ali je evidentna sve veća koncentracija vlasništva i transnacionalna monopolizacija (Berluskoni, Mardok, Bartelsman), kao i konkurencija između javnih i komercijalnih, domaćih i stranih medijskih preduzeća. KomercijaJizacija međijske produkcije ogleda se u povećanoj ponudi američkih sadržaja, i to onih koji privlače pažnju najšire publike (zabava, sport), Raznolikost u sadržajima između različitih kanala se gubi, јег se oni bore za istu publiku. Za studiju Denisa Mek Kvejla (Denis McQuail) „Stari kontinent - novi mediji" možemo reći daje knjiga dilema, jer autorovo višegodišnje interesovanje za probleme nauke o komunikacijama nije stremilo defmitivnim spoznajama. Naprotiv, izučavajući nove medije i refleksije (zapadnog) društva na njih, Mek Kvejl je svestan toga da trenutno nije moguće lako uspostaviti novu teorijskokomunikološku paradigmu, iako za njeno konstituisanje ima empirijskih osnova. Ipak, autor je u visokoprofesionalnom diskursu, koji je istovremeno značajan kulturološki i edukativni poduhvat, naznačio i elaborirao komunikacione promene u svetu, važne za medijsku praksu i komunikacionu nauku.

Biljana RATKOVIĆ-NJEGOVAN

236