Rustem i Suhrab

ФИРДУСИЈЕВ ЖИВОТ И ДЕЛА ХУЦ

Код нас има у Змајеву Исшочном Бисеру (Т1еанија, стр. 8309—811; у дивот-издању од 1882. стр. -690-696) превод једне Боденштетове (2) песме о истом предмету, под насловом Јусуф и Зулејка [Из посмрчади Мирце (512!) Схафије (512). У Змаја је реч о крушкама, а у Фирдусија о наранчама.

8) ахнама.

Шахнама је огромна херојска епопеја која садржи језгру свих народних предања и то највише у ономе облику у коме су се она налазила у т. зв. прозној Шахнами, 0 којој смо горе опширно говорили. Обично се узима да она има округло 60.000 дистиха (120.000 стихова), а испевана је у епском метру мушекарибу.

Основна идеја Шахнаме је, у суштини иста као и у Милтонову Изгубљеном рају или у финском народном епу Калевали; наиме борба светла и тмине, ако у другом виду. Како Милтон приказује борбу анђела светла против анђела мрака, а Халевала борбу Фина и Лапа, тако персиски песник опева вечиту борбу Иранаца против дивова (у прво време) и против Туранаца (у доцније доба) као носилаца мрака и зла. У овоме је Шахнама прави рефлекс Заратустрине вере: и у Авести је непрестана борба између добра и зла, између светла и тмине, односно између њихових представника Ормузда и Ахримана. Светло ће најзад победити. Сходно овој основној мисли, сви владари у Шахнами који су зло радили, зло су и прошли; као да има нека виша сила која се за свако зло дело освети или одмах или доцније на којем потомку. Судбина је у Фирдусија свемоћна и неумољива, као од прилике у Есхила. Ово не значи да је он фаталист у обичном смислу речи, него више да увиђа како је човек немоћан и мален спрам онога вечитога поретка у свету, спрам оног што ће бити и што мора бити.

Што се тиче садржаја Шахнаме, он обухвата, кратко речено, све догађаје из персиског митског, легендарног и историског доба од створења света