Seljački kredit : fakta, misli, kritika

Т

има огроман економски и социјално-политички значај, она треба да буде оруђе, којим ће једнога дана, кад будемо добили владу, која буде разумела своју дужност у питању шећера, моћи да уништи данашњи режим порезивања потро(шача у корист једног картела приватних подузећа. Фабрика шећера на Чукарици, по мом скромном мишљењу не сме се продати. На њу одавна јуришу страни капиталисти.

Б) Одредбе, које се односе на Закон о Пољопри-

- вредном креднту-

Још није ни ступио на снагу Закон о Пољопривредном Кредиту од 12. јуна 1925 године, а у јавнсти су се појавили потпуно оправдани гласови за његовим изменама. И док је Министарство Пољопривреде показивало необично отпорну снагу према тим гласовима, дотле се, изнебуха, појављује пројект закона о сељачким дуговима, који, кроз две, по пројекту разбацане, одредбе доноси врло важне измене.

Оно што је највише замерано закону 0 пољопривредном кредиту, то је, што је постојеће земљорадничке задруге, највећу културну тековину приватне иницијативе у целој Југославији, искључио из данашње организације пољопривредног кредита и огласио тако рећи за дивље. Закон је претпоставио нове, на брзу DyKy скрпљене и под партијско-политичким утицајем формиране задруге, старим задругама, искусним и очеличеним у борби са разноврсним противницима. Тај је недостатак закона делимично уклонио овај пројекат, у коме се прописује, да се у једном месту, поред постојеће државотворне задруге, може основати још једна, — али која мора имати најмање 100 чланова. Захтев о минимуму од 100 чланова пре личи на један трик, којим се одузима оно што се истим одредбама даје. Зашто да друга задруга мора имати најмање 100 чланова, кад се прва може основати са двадесеторицом>» То нека буде узгред речено, а главна му је замерка, да и таква једна важна измена једног специјалног закона не може да се