Seljački kredit : fakta, misli, kritika

22

капитала. Добри дужници плаћали су 24—30%. У таквим приликама све да се сељак одлучио. био да се главачке стропошта у дугове, не би могао то да изведе. То је било. време кад су велике банке плаћале 15—717% на улоге. Где је онда сељак могао наћи прилике да се задужи и презадужи»

Није било ни потребе код сељака да се задужује када је готово пуних десет година пливао у новцу и није знао шта да почне са крунским новчаницама. Не треба заборавити да је знатан део крунских новчаница приликом повлачења нађен код сељака. Обично се каже да се сељак задужио купујући земљу. То је искључено. Истина је да код сељака влада континуелна глад за земљом, он се чак радо задужује да би купио земљу; али кад сви сељаци траже да купе земљу, онда очигледно нема ко да је прода. За време инфлације сељак је збиља био врућ купац земљишта, (зашто му уопште није био потребан кредит, јер је имао сам довољно новца). Али баш је у то доба понуда земљишта била минимална. Сељаци у Војводини могли су још купити нешто земљишта од мађарских и румунских оптаната, ван тих крајева није било могућности купити земљиште. Кад се једном буде публиковала статистика промета непокретности у тим годинама, добиће се потврда овога иначе ноторног факта. Ја нарочито настојавам на овој чињеници због тога, што се тежак положај сељака највише објашњава дуговима за куповину земље у вези са у међувремену изведеним снажењем динара. Онима који су на кредит купили земљу пре 1925. г. свакако да није лако, јер је цена земљишту пала и због снажења динара и због пада цена производа пољопривреде на светском тржишту, али је таквих. врло мало.

Као други повод задужењу сељака наводи. се попуна инвентара. Ни то није тачно. Сељак. је попунио свој инвентар за време инфлације, као што је раздужио све своје дугове и за пре-