Seljački kredit : fakta, misli, kritika

21

За трговца њива је велики терет, јер је он не може друкчије експлоатисати, него преко наполичара, а тај облик пољопривредне експлоатације никада не рентира. Цена пољопривредним производима кроз цео 19. век била је врло ниска у Србији. У Србији није постојала презадуженост села ни у једном стадију њеног развића.

Сасвим је друкчије стајала ствар у Југославији пре светског рата. Обилност капитала у "Аустро-Угарској учинила је, да се појавила велика понуда и на селу у облику хипотекарних кредита. Наш живаљ био је прилично презадужен уочи рата и то већином хипотекарно, али је светски рат све раздужио, тако како се ретко догађа у неколико столећа.

За време светског рата Србија је ушла у састав Аустро-Угарске и делила судбину њене привредне коњуктуре. Цене пољопривредних производа од 1916—1926. г. биле су ванредне. Чак и србијански сељак, који је редовно био пљачкан од аустро-угарских војних власти, успео је да направи приличну готовину, такорећи првипут за сто година, о чему служи као доказ чињеница, да је крунама купио стоку одмах после рата и да се приликом повлачења крунских аовчаница нашло релативно доста истих и у Србији.

Одједанпут, пре годину и по дана, наста узвик о презадужености сељака. То је било и сувише изненада. Они који су пре тога говорили и писали о бескрајном благостању нашег сељака, 0 његовом луксузу, о клавирима и свиленим хаљинама, о плаћању пореза продајом једне кокошке, заборавили су одједанпут све то и прогласили сељака за роба у рукама зеленаша. Политичари имају слабо памћење, они лако заборављају, међутим за човека који објективно посматра ствари, материјално је не могућан такав обрт у року од годину и по дана. Онда кад је требало да почне презадужење сељака, наше су се банке и наше новчано тржиште уопште налазили у стадијуму оскудице