Seljački kredit : fakta, misli, kritika

05

XI.

Остали прописисбоудуђегрежима сељачког кредита

Поред прописа о пасивној меничној способности сељака и о његовом односу према кредитним установама, налази се још неколико. одредаба, које такође имају за циљ да штите сељака као дужника. У те одредбе спадају:

а) Максимирање камате и репресија "зеленаштва.

Члан 23. пројекта прописује, да се сељаку не може наплатити већа камата од 12% односно 14%. С обзиром на зло, од кога сељак пати, то би била можда најважнија одредба у пројекту, кад не би имала извесне недостатке. ИМ сувише је висока камата, коју плаћа сељак данас-"и код поверилаца незеленаша. Цео би положај сељаков био из основа побољшан, кад би се камата снизила. За лаика није ништа природније од појаве горњег прописа у пројекту. За правника пак одредба је прилично изненађујућа због тога што се она налази и данас у нашем позитивном законодавству. Цела је разлика само у томе што се пројектом повећава максимална камата за извесне повериоце на 147. Цео је члан 23. тако стилизован, као да сличне одредбе не постоје у нашим законима.

Али је за економисту и сваког, ко зна штогод из историје законодавства о камати, члан 23. пројекта велико изненађење. Законодавац је од вајкада врло радо оперисао са тим питањем: било је апсолутних забрана узимања камата уотшште, било је максимирања камате, често уз драконске казне прекршаја. Али двехиљадугодишње искуство нам доказује, да је немогућно максимирање камате испод нивоа, који лежи у привредним приликама уопште и специјалним дотичног дужника и да су се такви законски прописи увек окретали против дужника — еко-