Seljački kredit : fakta, misli, kritika

56

номски слабог. Невероватно је, да сеу 1928. години нашао један парламентарац, који се враћа на то већ одавна напуштено поље, пошто је данас и у правној науци "неефикасност те одредбе опште место. Уосталом, у том се чак ни малобројне присталице заштите сељака не слажу међу собом. Један од њих, г. Д-р Аранђеловић, одсудно је противан ма каквом Oграничењу камате. У чланку, објављеном у „Трг. Гласнику“ од 9. маја 1928. г. предлаже он укидање 5 601. Грађанског Законика (којим се камата максимира на 12%) и препоручује режим слободног уговарања камате. Према томе потребно да се прво заштитници сељака споразумеју међусобно.

С тим је у вези и питање о зеленаштву. Кад се камата ограничава, правило је, да се статуира и санкција за евентуална прекорачења. Њих има две врсте: ништавност посла и кривична одговорност повериоца (последња обично у вези са првом). У дискусији поводом мога предавања о овом питању г. Аранђеловић је глофицирао први систем, указујући на сличне одредбе у разним крајевима наше земље преко Дунава, Дрине и Саве; али он није успео да убеди свог аграрног једномишљеника г. Тимотијевић к пет опширних чланова његовог пројекта (43.—-47.) обухватају казне за лнхварење (што је свакако ужи појам од зеленаштва). Казне су и новчане и лишења слободе (до 2 године). У поврату новчани завод губи право на рад уопште. Суди се по слободном убеђењу. — За ствар би било свакако од велике користи, кад би се и по овом питању претходно међусобно објаснили они, који стоје на терену пројекта г. Тимотијевића.

О зеленаштву би имало много шта да се се каже, али врло мало новог, јер је то давно рашчишћено питање. Зеленаштво у виду лихварења преко максималне законске каматне стопе, као — деликт, одавно је напуштен појам. Али ни са зелсигтштвом па бази слободног уговарања камате не може да се мипого постигне без.