Seljanka

6

Богу казао: хвала ти, Господе!,.. Ништа над твојим даром!.. Снаје ми се разудаше, и ја сам певао!... Јест, попо, пево сам и хвалио Бога, јер ми даје њу!... Шта ћу ја сад Де реци ми, шта ћуг...

Шта ће слепац у мрклој ноћи;...

Па рашири руке а слепе очи упре у свештеника. и страшне беху те очи, још страшније што провириваху кроз праменове седе влажне косе које ветар беше раздувао...

Свештеник се скаменио.

— Па бар да ми суза дао!... Него и њих ми узе! Сваки бол, што би ми са сузом на земљу кануо, пада ми на срце па се леди... |

И никаква ватра не може више отопити леда са срца мога!... Попо! Нека ми опрости Бог, али, што је много-много!...

= Наставике се —

Избор нових ученица и обилажење свршених

ученица Домаћичке школе Краљева Фонда.

Кад се приближи време за довођење нових ученица у Домаћичку школу, увек се стараи да обиђем што већи број свршених ученица. То је врло потребно, јер се онда види шта су и колико су ученице примениле знање што су у школи добиле, у својим кућама. Ове сам године обишла прво Славицу Крајачић у Каштелу крај Карловца (Хрватска). Она је свршила течај још 1929 године. стално ме је позивала да дођем и видим како она сад живи. Сви су се њени обрадовали, а нарочито њена мати, која ме је дочекала са овим речима: једва сам дочекала да упознам другу мајку моје Славице, која вас тако често помиње, она се хвали са Славицом како је добра домаћица и како све ради у кући, видела сам заиста ону примерну чистоћу и ред у кући, ома их је! навикла да једу и србијанска јела, много им се свиђа и наша мусака и наш ђувеч као и наша гибаница. Посетила сам и њену добру баку и тетке, оне су само жалиле што лист „Сељанка“ не излазу и латиницом, него веле мора Славица да им чита, јер се много интересују, какву им новост „бе“ љанка“ доноси. Много су се обрадовале оснивању „Сељанкиног дома“ и веле да би онда сигурно дошле у Београд да виде престоницу.

Из Каштела сам отпутовала у Загреб, ту сам се изненадила кад сам видела колико је наша свршена учитељица гца Власта Клинчић која је била на течају у Домаћичкој школи радила и у селу, одлазила је познатима и упућивала како се свиња уређује. Она је и у својој кући правила кобасице све врсте које је у школи научила, да су се њени родитељи чудили како је она то све са највећом вољом радила.