Seljanka

НЕ

здрава и наочита, и вредна, и све. А и кућа газда Маркова“. на добром је гласу. Нарочито је газда Марко чувен као честит човек. И Петар хоће баш Смиљану газда Маркову за Ненада.

Деца су се већ видела на сабору код Савине Воде. ћи газда Марко и газда Петар знају се већ одавно. Једном су били и у скупштини као народни посланици. Истина, нису ишли један другоме, јер су им села далеко једно од другога, а нису ни у истом срезу, али се добро познају.

Као што увек и бива у овим приликама, Петар посла Марку човека, да уговара за његову Смиљану. Марко није имао ништа против тога, и ствар лепо уредише. Само је сад. требало да Марко оде Радићима, да им види кућу и имање. Зна да су газде и да ће му дете имати где да живи. Али: тек ред је такав. )

И једнога дана опреми се Марко Петру у походе. По. јахао помамна кулаша, па право у село Петрово. Радићи су“ се надали Марку и спремили су се, да дочекају пријатеља, како приличи једној газдинској кући. Дошао Марко, и дочекали га Радићи што боље могу. Показали му пуне хамбаре и торове, многе засејане њиве и простране пашњаке, многе воћњаке и шљиваре, две воденице и кочије са сицевима, Па опет је Марко нешто нерасположен.

И отишао је нерасположен и невесео.

Чуди се Петар, чуде се сви његови. Али нико да се сети, шта би Марку.

Прође неколико дана, а од Марка никаква гласа. Петар“ се забрину, па посла човека у Медвеђу, да види шта је са Марком.

"Марко лепо дочека овога човека, али му одсечно рече,. да од пријатељства с Радића кућом не може ништа бити.

_— Не дам ја свога детета у онакву кућу. Јесу газде,. то им не поричем, имају доста мала, али немају реда у кући, Ни у кући ни око куће није им као што треба. . Нити им је огњиште добро, нити је у кући честита стола и столице. Кућа је, до душе, велика али је запуштена: ћерамида им је на крову поразбијана, стаклета у прозорима су полупана,. зидови су запрљани и незакречени, на доксату је ограда испроваљивана, степенице су трошне и разваљене. Око куће је још црње и горе. Нигде лепе воћке или ораха, дуда или. липе, да има лети хлада. Стаје су разбацане. Одмах уз млекару им је свињац, а бунар им је уза шталу. Нигде преграде“ у авлији, него се отегла ширина, као каква пустара, па стока

рахат иде око куће и чеше се о кућне зидове. Не видех им

градине с цвећем. Не, не, не пријатељим се ја с људима који

у таквој кући живе, не дам ја свога детета у онакву кућу.

Људи су говорили Марку и наваљивали на њега, да попусти и да не испушта прилику за своје дете. Радићи су;

| | 4