Seljanka

=

5

јен подрум, или је лопов упао у тор и отерао стоку, опет траже баба — Стамбну, да разбаци зрна или преврача концима, те да укаже траг лопову. Кажем вам, баба — Стамена је била вешта свему, и са свих страна њој су хитали и тражили њену помоћ. А била је добра, да је то било за причу. Никога није одбила. Свакога је лепо дочекала, свакоме рекла коју лепу реч, свакоме учинила по вољи, и сви су од ње одлазили и утешни и задовољни. А право да вам кажем, није ни њој било рђаво. Нико јој није долазио празних руку. Сваки би јој донео по што год: торбу брашна, заструг сира или кајмака, комад сланине, бардак ракије, вучију вина, врећу жита, прасе или јагње, или тако нешто. А бивало је, да по који дотера и угојеног брава, или читавог јунца. Већ о царапама, наглавцима, назувицама, пешкирима, па и читавим бошчалуцима, и да не говорим, тога је у бабе — Стамене било више, но у свих попова у срезу. |

А било је и пара. И да вам не кажем, ви знате да враџбине може само онда помоћи, кад се врачари баци у пешкир каква сребрна пара; јали динар, јали дводинарка, а може и читав петодинарац. Истина, бивало је ређе, али је пао баба — Стамени и по који дукат у пешкир, и да је, веле враџбина најбоље помагала. Код бабе — Стамене је било свакога дана пуно народа. Али о младој петци или о каквом свецу, кад се у пољу не ради, у њену дворишту закрче кола или оседлани коњи, више но, Боже ме прости, о каквоме сабору код цркве.

Долазе јој и најугледнији људи: кметови и народни посланици. А бива, да њу потраже по некад чак и газде и господа из окружне вароши.

Баба — Стамена била је задовољна. Њен син Славко, који јој је од све деце остао, седео је код ње, па је живео као бубрег у лоју. Нити је орао, нити копао, а опет је кући било свега доста: и у хамбару, и у кошу, и у подруму, и у тору. ВБ с --

Једно је само мучило баба — Стамену: Славку се нису

" држала деца; обично поумиру још у првој години. Само му

се Марко мало одржао у животу: ушао већ у трећу годину. Али и за његл живи нису. Сви гледају у њега као у зеницу.