Seljanka

"у

Ф

какву болест, коју помажу назеби. Нарочито треба пазити на децу и младиће од 10.16 година да нису сувише претрпани.

Постеља треба да је увек чисша, зато ју треба често пресвлачшии. Треба пресвлачити и јастучне навлаке и постељне и јорганске чаршаве, јер хватају и задржавају нечистоћу и прљавштину. Уз то треба и постељне ствари често износити, на 1—2 сахата, на сунце у двориште, да се освеже и изветре. Уз то, треба сваки дан постељу добро протрести и уједно наместити и покрити.

На послетку, не треба заборавити да сви укућани треба да имају своје спаваће кошуће, које навлачити на себе пред спавање, да им се дневне кошуље не прљају и гужвају. Женскиња треба да има платнену ноћну преобуку као и мушкарци што имају своје спаваће кошуље.

Кад се постеља овако удеси и овако негује и чисто држи, онда је милина у њу лећи, јер бе нам тако удешена и чиста постеља дати слатка сна и добра одмора.

Нови Сад. Др. Лаза Марковић

Велике и сретне породице.

Прошле године у Домаћичкој школи Краљева фонда било је неколако ученица које су имале многобројну браћу и сестре. Наша Барица Штефановић из Крај- Горњег код Загреба имала је 7 браће и 7 сестара. Четрнаесто дете крстио је наш добри Блаженопочивши Краљ. Са уживањем смо увек слушали Барицу како она прича о њеној браћи и сестрама, какојих отац подједнако воли као да су двоје или троје деце, како се сви лепо слажу. Само што је та сретна породица претрпела велики бол и губитак, један син возник удавио се, купајући се у Дунаву код Петроварадина. Као војник обилазио је сваке недеље његову добру сеју Барицу и увек би нешто сеји донео да је обрадује, али једне недеље није дошао јер. је нашао смрт у Дунаву купајући се. Сви смо оплакали тог нежног брата Баричиног, испратили га до његове вечне куће. ИМ сада када почне школа, нећемо заборавити његов гроб, уредићемо га и засадити цвећем место његових родитеља, браће и сестре који су далеко и који не могу тако лако доћи.

И Словенка ученица наша Марица Клеменшек је била сретна сестра, имала је 9 браће. Дивно је погледати ову нашу слику у „Сељанци“, како су сви младићи напредни а најстарији брат јој је жупник (свештеник) који је и желео да његова једина сеја дође у Домаћичку школу Краљева фонда. Њено је село у брдима, далеко од вароши, зове се Солчава, и она је са највећим уживањем и поносом говорила о својој

_браћи. Једва је чекала да се врати да својој браћи и роди“

тељима скува неко јело и тесто што је у школи научила а