Seljanka
При
3
устима или на језику да их је масна сода разјела и изгризла. Док лекар не дође добро је дати детету млеко или благог сирћета да пије да се ублажи љутина масне соде. Добро је и врхом пера од гуске или кокошке голицати ждрело (грло) отрованог детета, да би почело повраћати (бљувати) и избацило из себе масну соду.
Да се не би десиле овако страшне несреће са неразумном а прождрљивом дечицом, морају домаћице пазити где држе масну соду. Масну соду треба да држе или под кључем или на тако високим местима, да деца никако не могу доћи | до ње. Кад домаћице раде са содом, треба децу да уклоне из собе или кухиње, а чим су узеле соде, колико им је потребно, одмах нека склоне на поуздано место оно што је остало од масне соде. Кад домаћице буду јако пажљиве и склањају масну соду од деце на поуздано место, онда се неће у њиховим кућама никада десити никаква несрећа и тровање масном содом, од које су се многа невина деца страховито намучило и напатила, а многа, после дугих и тешких мука, и умрла, млада и зелена, пре времена.
Зато, добре домаћице, употребљавајте у својој кући масну седу, али је добро склањајтше од своје и туђе деце, да се не би отровала и љуто страдала.
Нови Сад А Др. Лава Марковић лекар
~
Устанак у црним потоцима 1875-1877 год.
Кад сам била у Книну ове године ради избора нових ученица за домачићку школу Краљева фонда, обилазила сам по селима свршене ученице ове школе. Па како самиу Струмици имала прошлогодишњу ученицу Драгицу Бјелић, одем до њене куће и до куће старог усташе Милана Плавшића. То је старац од 76 година, и прича нам о времену из доба босанског устанка 1875 и 1877 године.
Отац му је био свештеник и свршио је богословију у Сремским Карловцима. Прича о свом оцу како је био врло начитан и да му је по смрти очевој остало три сандука књига,
" које је он са уживањем читао. Нарочито је занимљива његова
прича о приликама на тромеђи Босне, Лике и Далмације пре устанка. Разна насиља бегова и спахија по Босни раја није могла подносити, баш бејаше онако, као прије устанка Црнога Ђорђа у Србији. Ово село Струмица је на самој тромеђи, јер једним делом граничи Босном а другим Ликом. Поп Петар Петриновић из Плавна је био покретач устанка На прве гласе у пролеће 1875 год. да је плануо устанак у Херцеговини,