Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

АЧОЛЕЛЕЈИЦС (САМЕЈЕЛЕ

Роџер Стерн, отац славног сина, служио је као поручник у тридесет четвртом пешачком пуку, који је међу последњим енглеским пуковима требао изићи из Фландрије после закључења Утрехтског Уговора. Војска се укрца за Ирску, а кад стиже у Клонмел, пук би распуштен, Баш у том тренутку — 24 новембра 1713 године — прохте се Лоренсу Стерну да се роди. „Мој рођен-дан“, пише он у своме Мемоару , „био је кобан по мога сиротога оца, који се са толиким другим храбрим официрима, кад стигосмо, нађе на улици, одбачен као сламка у широки свет, са женом и двоје деце“. Али честити поручник, и ако сам сиромах, био је од добре породице и имао је моћну родбину. Његова мати, госпа са знатним имањем, живела је још непрестано у породичној кући у Елвингтону, близу Јорка, те Роџер оде право тамо.

У току те године, међутим, Војно Министарство нареди да се пук опет образује, те мала породица са пуном ратном спремом одмаршира у Дублин. Отада је живот поручника Стерна непрекидно тумарање од места до места са намученом женом и децом, који су се ревносно потуцали путем по његовом трагу.

Следећи извод из Мемоара показује како је несигуран био у то доба опстанак породице једног војника.

„Године 1719 све се опет поремети; пук би упућен са неколико других за острво Вајт да сетамо укрца за Шпанију за поход на Виго, Ми смо пратили пук, те будемо одведени у пристаниште Милфорд а искрцани у Бристол; одатле сувим у Плимут па опет на острво Вајт; тамо, сећам се, остасмо у

! Стерн је написао тај Мемоар ва своју кћер Лидију,