Serbska pčela

- 120 -

(Бмло сг> волћомЂ или безЂ нево.гћ,) Пакостише н$колико вћка, Окаллгне руке са неправдодЈ-ђ, А Ј име вћре Хрктднске : Многе Сербл1з ланци окоиаше, А много и' ватромЂ поггалише; Разстераше сђ дЈ;довски огнмшта ^ Сатрше имг> домаће Богове, ПравомЂ Богу смертно сагрћшише • Осквернише све свое поштенћ, Помрачише славу рода свога! То Лужичка Серб1Н и Мужна (Мисн1а) Памтит' мора докђ е бћла свћта! И Теутони с' старЂ, великш народЂ, Но отђ СербскогЂ и мла^јш и манми; Спроћ' Серба су гато и смнђ спрама отца, Ил' петдесеттз спроћу осамдесеТЂ.' СадЂ с' и кђ другимЂ окрен'те народ'м!| Бнли Турци, ил' Чудски ПОТОМЦ1Ц Обои су н:ћгда нЉшто бмли, В1е^Ђ дивлћима Азје чопор'ма И ЕуропомЂ дрмали су нћгда, СаДЂ су манћи отђ макова зерна, ^рЂ сву сцагу истрошише свого, У грабежу пустомЂ и орнтскомЂ ј СадЂ п^ваго к'о предЂ смертв лабуди; Бурету су испражнЈ;номЂ равни, К.ое болЉ, што и прадзнЈе звечи: Име имђ се само шштђ свћтлуца, Као труло по сумраку дрвлћ, МејјЂ народ'ма мжногђ Еуропеиства—= Потомци су старогЂ 1зраилд 1оште нсиви к'о што нитко другш^ @днак' свое отпаштаго гр±хе, Отечества немагоћи свога, А кодђ злата свога роћенрга*