Serbska pčela

122 —

Тко сте сада и шта ли сте бмли ? Гдћ ли вамЂ е перво ваше легло ? 0л' Еуропа д1здинсто вамт> старо ? Тко вамЂ стече те простране землћ ? МачЂ ли лнзтми ил' слЉпи случаи ? Ил' десница вмшнћгЂ Савваооа ? ОткудЂ ли се тако наплодисте ? Мили л' вамЂ се шштђ народнБШ животђ ? (;сте л' спремни да живите вћчно ? СвемогуКца л' волн) оправдате, Што нам1>ре чудне сђ вама има?! На верхЂ верха Азје поносне, А на ономђ отђ св!;та предћлу, Гдћ и данасЂ шпеница намЂ роди, И безЂ плуга и безЂ лшдске муке, К'о саморастЂ Болае деснице, Вм имасте легло и колевку, К'о и цћлми човеческ1И роде, 1оштђ за време старобожца Нон, И первме послћпотопника: Ту вћкове проведосте лћпе, Све на миру а веселмМЂ сердцеМЂ, Сред' п1>саиа и лмбови братске, Ме^Ђ домаћим' и боговма обштммЂ • Ту 'живисте са Индима браћомЂ, Око едногЂ чанка и огнмшта} Залагастес' еднммЂ залогаима, Као браћа, кон братски л;иве. Сђ временомЂ се све на свћту мена : Монголски се чопорп заваде, Изме ^јЂ себе сосћди ваМЂ перви, А отђ стрмца већЂ бБ1вша ваМЂ браћа, Злога духа а немирне крвн* Да свћдоци борбе не будете, Ни свћдоци нити участници, Остависте купе и огнвишта,