Serbsko-russkій slovarЬ

519 Тол Тор 520 дати, гурати, лрљати, цукати. ринути, ривати; ся — тучкати се, клатарпти се. Толкнуть, ну, тукнути, стулити, куцнути, гурнути, друкнути, Ьушнути. Толковать, ую, толковати, тумачитн, Толковитость, ж. разложност. Толеовитый, пр. разложви, разумна. Толеовникъ, м. тумач, превођач. Толковый, пр. разложни; разумна. Толкотня, ж. налога. Толкунъ, м. тучак. Толкучій, пр. (рынокъ) —■ пшьарска пијаца. Толкушка, ж. тучак. Толкъ, м. разлог. Толмаческій, пр. тумачки. Толмачъ, и. тумач. Толоктянка, ж. усољена риба. Толочѳніѳ, ср. гураље. Толочить, чу, туЬп, млатити. Толочь, ку, побнти, грушкати, тући, ступати, гурати, грушитп; ся — клатарити се; побнјати се. Толпа, ж. врва, трумпа, рпа, руља, збој, гомпла, герга, поворка, ынож, множина, људство, мяоштво. Толпиться, плюсъ, нагрцати се, начетити се. Толстобрюхій, пр. трбушат, дробаст, бушав. Толстоголовка, ж. деблоглава (муха). Толстогубый, пр. прЬеуснаст. Толстогузый, пр. пркнаст. Толстокожій, пр. дебелонори. Толстоногій, пр. дебелоногп. Толстопузый, пр., см. Толстобрюхій. Толстота, ж. крупшгаа, чврстина. Толстощѳкій, пр. бурлав. Толстый, пр. крупан, дебео, опун, чврст, чвр‘ стан. Толстѣть, ѣю, тити, дебљети, дебелити се. Толстякъ, м. дебељак. Толчѳкъ, чка, тир, лупа. Толченіе, ср. грушеье, грушкаіье. Толчея, ж. паљ. Толща, ж. маса, дебљина тела. Толщина, ж. дебљина, круЪина. Толь, нар. толико. Только, нар. тек, само, истом; только что топрв, стопрв, стопрво. Томиться, млюсь, капати, ужемнтп се, удити. Томленіе, ср. кшьеіьс. Томность, ж. изнуреност. Томпакъ, м. тумбак. Томъ, м. том, свеска. Тонизна, ж., см. Тонина. Тонина, ж. танчіша. Тонить, ню, тааити. Тонкій, пр. редак, танак, гиасан, танковит. Тонковѳрхій, пр. танковрх. Тонкокожій, пр танкокожи. Тонконоеый, пр. танконоси. Тонкорунный, пр. танкорунн. Тонкость, ж тавкост, танчіша, танкоЪа. Тонкошея, м,, ж. с танком вратом. Тонуть, ну, тонути. Тончавый, пр. пританки. Тонъ, м. тон. Тоня, ж. место за ловлеае рибе пређом. Топазъ, м. топаз (драги камен). Топаніе, ср. тупкаье, набијање. Топать, аю, тупкдти. Топить, шло, грејати; дврети; ся — о сальной свѣчкѣ — клапити. Топленіе, ср. топлење. Топливо, ср. горнво. Топлый, цр. топли. ' Топлюшка, ж. мала соба која се добро греје. Тополевый, пр. јабланов. Тополь, ж. топола, јааљед; тололовіша, Топольный, пр. тополов, јагњедов, јаблански. Топорище, ср. топориште, секиршпте. Топорный, пр. секирни, брадвени. Топорокъ, рка, секприда. Топорщеніе, ср. шепирење. Топорщиться, щусь, шепиритп се, ремежити ее. Топоръ, ы. секира, брадва, нашарида. Топотаніе, ср. топотаље, бахтаље. Топотать, чу, бахтати се. Топотъ, м. топот. Топтаніе, ср. тлачење, табање, вршљање: пѣтуха — нараст. Топтать, чу, убијати, тети, стубати, табати, газити; ся — ырестити се, Топырить, рю, ремежнти; ея — накостријешити се. Топь, ж. баровпто, подводно место. Торба, ж. торба; для овса — зобнпда. Торгашъ, м. бакалаЬ. Торгованіе, ср, тржареље, трговање, ценкање, трговство, пазарење. Торговать, ую, пазаривати, трговати; ся дегькати се. Торговецъ, вца, трговац, крамар; книжныйкњигар; галантерейными товарами — китничар. Торговка, ж. трговка, трговкньа, тржница,препродавалица. Торговля, ж. пазариваае, пазар, прођа, трговина. Торговый, пр. вашарни. Торгъ, м. трг, пазар. Тореніе, ср. привикивање. Торжественно, нар. свечано. Торжество, ср. свечаност. Торжествованіѳ, ср. светковаље. Торжествовать, ую, елавити, светковати Торжище, ср. тржвште, Торить, рю, уравнити. Тормажѳніѳ, ср. паочеље. Тормазить, жу, паочити. Тормазъ, м. цокла, паочанида, влачуга. Тормошеніе, ср. разбарушење. Тормошить, шу, разбарушити. Торный, пр. углачанй, уравнеші; путь — угренок. Тороватость, ж. издашност, дарежљивост. Тороватый, пр. издашіьи, дарежљиви. Торока, ж. ширит. Торопиться, плюсъ, пожурпти се, поитетп. Торопленіѳ, ср. нагљење. Торопливость, ж. плахост, плахоЬа, дотуга, вагљење. Торопыга, м. човек која хити. Торопь, ж. хитаіье, хитьа. Торосъ, м. леденя, груда. Тороченіѳ, ср. опточење. Торочить, чу, опточитн. Торфъ, м. торф. Торчать, чу, стрчати. Торчкомъ, нар., см. Стойкомъ.