Serbsko-russkій slovarЬ

521 Тос Три 622 Тоска, ж. чама, јаук, кубара, скарежност, сујма, туробяост, туроба. Тоскливость, ж. туговање, жалост. Тоекованіе, ср. јадиковање. Тостъ, м. наздравпца. Тотчасъ, нар. махом, напречац, одмах. Тотъ, мѣст. ов, онај, тај; тотъ самый — исти, нстад. Точеніе, ср. точење, брушење, сиуцање, клепаље. Точило, ср слуцаљка, отков; для косы — бабица. Точить, чу, оштрити, брусити, смуцати, точнти, тоцнљитн. Точію, нар. само. Точка, ж. пикња; точка зрѣнія — видик. Точно, нар. исто, јамачно. Точность, ж. тачност. Тошненіе, ср. стуживаье. Тошнить, ню, стужпвати се, грштити се. Тошнота, ж. грштење. Тощакъ, м. таштина. Тощій, пр. опао. Трава, ж. бшье, зеље. Травень, вня, мај (месед). .Травинка, ж. травка, пауљ. Травить, влю, дршкати, грискати. Травленіе, ср. грискање. Травля, ж. троване; собаками — дршкање. Травовѣдѣніе, ср. познаваље трава; ботаника. Травосѣяніе, ср. сијаље трава. Травоядный, пр. који једе траву. Травчатый, пр. траваети. Травяной, пр. травни, Трактирщикъ, м. крчмар. Трактиръ, м. стража, крчма. Трактовать, ую, разговарати. Трактовый, пр. путни. Трактъ, м. пут. Трамбованіе, ср. утврђиваље, ушанчивање. Трамбовать, ую, утврђивати. Транжирить, рю, продердати. Транзитный, пр. транзитни, преносви. Транспарантъ, м. прозрак. Траншея, ж. шанад, траншеја. Трапезникъ, м. трапезник, трпезар. Трапезовать, ую, јести. Трапъ, м. басамаци на лађи. Трасировать, ую, трасирати, провести пут. Траеировщикъ, м. који трасира. Трата, ж. трошак, губитак, потрата. Тратить, чу, тратити, зарз,риватп. Трауръ, и. корот, корота; на одеясдѣ — плакавица. Трафить, флю, нотреФитп. Трачѳніе, ер. траћење. Треба, ж. жртва, треба. Требникъ, м. обичајник, требник. Требованіе, ср. питање, требованье. позовак. Требовать, ую, појамчити, поискати, потребовати, зазивати. Требуха, ж. древа. Требушина, ж., см. Требуха. Тревога, ж. врева, арлаље, лармање, ларма. Треволненіе, ср. јако таласање, немир Треглавый, пр. треглави. Трегубый, пр. троструки. Трезвонить, ню, зазвонити у сва звона. Трезвонъ,вм. звонење у сва звона. Трезвость, ж, трезност. Трезвучіе, ср. трозвучје. Трезвый, пр. трезан. Трезубецъ, бца, бодва. Трекать, аю, при раду певати; уздисати. Трелить, лю, трелнрати. Трель, ж. трелле. Треніе, ср. трење, рибање, рњање. Трѳноженіѳ, ср. жиљење. Треножить, жу, жилити. Треножникъ, м. тпган, садак, козица. Трѳнь, ж. конопчић. Трепакъ, м. народна игра. Трепалка, ж, махалька, маханида, маджа, огребача. Трепаніе, ср. перјаае, махање, огребање. Трепать, плю, огренсти, перјати, ыахати, огребати. Трепетаніе, ср. трептај, прућање, праћање. трепетање, треперење, уздртавање.. Трепетать, щу, копрдати се, задрхтати, лепетати, прйіати се, трепетатп. Трепетъ, м. туга, дрхат, дрхтаае, гроза, трепет. Треска (рыба), ж. сопа. Тресканіе, ср. пучење. Трескаться, аюсь, искокати се, испуцатп, преламати се, прснути, раскокатп се разјеглити се. Трескотня, ж. зврка, гугутање, ломљава, пуцан>, праскаље. Трескучій, пр. праштеѣи. Трескъ, м. траска, прштање, пук, ломљава, бућкање. Треснуть, ну, цикнути, расести се, праснути, препукнути, пући, • пуквути, испрекати, зврквути, испудати, треснути. Третейскій, пр. третејски. Третично, нар. по третій пут, тројно. Третій, числ. треЪи. Третной, пр. треЬачки. Треть, ж. треЬииа. Третьяго дня, нар. прекјуче, прекјучер. Третьякъ, м. треЬак, Треугольникъ, м. прокуЬе. Треугольный, пр. прокутак. Треухъ, м. сељачка капа. Трефовый, пр. (въ картахъ), маковски. Трехбунчужный, пр. са три репа. Трехвостный, пр. трострук. Трехвязная, ж. трипут пре'вучеяа нота. Трехгодичный, пр. трегодишњи. Трехголовый, пр, троглав. Трехзвенный, пр. од три беочуга. Трехзубчатый, пр. трозуби. Трехлиетный, пр. тролистни. Трехлѣтній, пр. трољетњи. Трехмачтовый, пр. са три катарке. Трѳхцвѣтный, пр. тробојан. Трѳхъэтажный, пр. трокати, тротавави. Трехъязычный, пр. тројезични. Трещаніе, ср. зврчаае, праскање, праштење, чагртање. Трещать, щу, зврчати, грухиути, пуктатп, прштати, праштити, праскати, чагртати. Трещетка, ж. чекадо, чагртаљка, зврчак, чврчаљика. Трещина, ж. стријека, струга, жил.. Три, числ. три, тројица. Трибуналъ, м. правдоседиште. Триднѳвный, пр. тродневни.