Sion

142

ушетати у наименоваља енископа, вређајући каноне свете цркве, и кад епископи у место посљедоватеља апостолских постадоше улизице и удворице дворских канцеларија. Аукторе, које ви цитирате, високо поштујем, но принуђен сам Дарвина искључити, а за што, видећете на „Сиону" кад уђем у претрес његове теорије о промени врста и постанку првога човека. Поштовани господине! мени је мидо видети у вама ревноснога и ученог свештеника православног; Боже дај, да се на вас и други угледају! Нетреба нам стрепити од латинизма; стољетне победе осигурале су нас за навек с те стране, али морамо се бојати, да не пропаднемо са наше млитавости, немарљивости, нерада и поцепаности. Л.атинци и протестанти, који имају у свакој својој покрајни лист, те пм брани и ревносно заступа црквено свештеничке интересе, служе нам за укор. Ја сам са великим пожртвовањем подигао мој лист, па која ми утеха, која ли хасна, кад ми код толико учених свештеника може се рећи ни један неће да притече у помоћ. Без пожртвоваља, без озбпљног заузимања од стране свега и целокупног нашег православног свештенства није могуће да обстане ни један православни црквени лист. Ми православни имамо закопаних драгоцености, и што оне још леже у утроби земље, криво је само свештенство. У Далмацији на пример Л.атинци пмају свој црквени лист, па нађите ми само једнога пароха или помоћника, који га не држи? а за што не би могло бити тако и код нас православних? Еолико су пута наши свештеници изложени напаствовању и подсмеју латинаца а нема ко да их заштити ? Од часа до часа ја не могу да развијем подпуно програм мога листа него течајем времена! а ко мој лист назива назадњачким, љуто се вара, премда се вара п онај који мисли да ћемо ми несмотрено хватати се свега оног што је ново. Слободе и напредка не можемо тражити више него што нас учи слово божје. Ја ћу се потрудити да задовољим свако праведно захтевање мојпх чпталаца; но угодитп по једином, немогуће је. Ступцп мога листа отворени су за беседу, коју сте држали на свет. Саву, као и за свакп рад, који испадне испод вашег ученог пера. Мени би било веома драго, да ми ко из Далмације иропрати исторички ток положај и судбу, коју је преживела наша правосл. црква у тој покрајини од XIII. века па до данас. То послужило би на част Далмацији а на велику корист целом иравослављу. Примите, пошт. господине, мој братски поздрав. Уредник.