Sion

141

је он био паметан, и како је дивно на љихова питаља одговарао. Овај разговор имао је велики значај у животу И. Христа као човека. Као Бог, он је потпупно знао своје дедо ради ког се јавио на свет; но као човек, он није мого наједанпут доћи до тог сазнања; сазнавање његово развијало се поступно. Овом развијћу његовог сазнања месијанског, посдужио је овај разговор. Кад се мати приближила к' њему и рекла." Сине! шта си ти урадио с' нама? Отац твој, и ја, у највећем нестрплењу и жалости тражидисмоте." Он одговори: „Зашто сте ме тражиди? зар ви нисте знали, да ја морам чинити оно, што ми је одредио отац мој"? У тим речима он је изказао, да је Храм његово отачаство, обучавање у закону божјем, то је цељ његовог земаљског живота; он с' тим исказа, да је по сродству ближи к Богу. Тако, он је сазнао, да је Месија, Правда. Но ово сазнање још небешејасно и опредељено, тако, да Јосиф и Марија нису могли да разуму ове његове речи. Но те речи беху тајна, и оне су се исказале у науци његовој и примеру његовог живота. У овим речима, он је изказао све оно, зашта је Бог њега предназначио. После тога, Исус се врати заједно с' Јосифом и Маријом у Назарет; тамо је код њих у послушности живео, напредујући у премудрости, обогаћавајући се љубављу на спрам Бога и људи. Овде се он бавио до тридесете своје године, т. ј. до времена, кад све силе човекове потпуно се развију и сугласно раде. ( наставиђе се).

Отворено писмо Г, Н. Поштовани госиодипе! Ваше писмо од 21. примио сам и прочитао с особитом пажњом. На искрене ваше примедбе ево вам мој искрени одговор. Ја у „Сиону" говорећи о Бизмарку и ултрамонтанизму, нисам имао намере ни на крај памети да похвалим ултрамонтанизам, јер добро знадем колико је овај убитачан у сваком погледу. Као што сте могли увидети из „Сиона," ја сам хтео да споменем дрскост Бизмаркову, за то што се чврсто држим начела Кавурова: „Свакацрква треба да је слободна у слободној држави" а ово се начело потпуно слаже са уставом, који је Христос дао цркви. Црквена повест пред нама је, и она нам јасно сведочи, да је црква почела губити свој сјај од оног доба кад су се светски владари почели