Sion

169

Зеатно је, што П. Римски прича, да је Дионисије држао о свом трошку за превођење богословских књига Л.уку Миловановића, родом из Винковаца. х ) Владика му је плаћао 10. Фор. месечно, а неке је од његових списа и издао на свет, али је језик Л.учин доста искварио. 2 ) Најпосле и сам владика Дионисије, оставио је више „словено-серлских" рукописа, који се чувају у епископској библиотеци у Будиму/) Управо у оно исто време, кад је београдским градом заповедао Хаџи-Мустај-паша, еога је народ српски назвао „сриском мајком," црквом српском управљао је београдски митр ополит Методије . Обојица и Мустај-паша и Методије, бејаху јако наклоњени Србима, при свем том, што обојица нису били једне народности с њима. Методије је био Грк, који је по тадашњем обичају послат био из Цариграда. Бранећи Србе од насиља зулумћарских, обојица су платили главом. Дахаје завладавши београдским градом, из освете и мржње удаве и Мустај-Пашу и Митр. Методија.. После, њега, био је митрополит београдска његов протосинђел: ') Срб. Л^тописђ 1857 I, 74. У осталом Лука је био родом из Осата, као што вели Вук. Упр. Власн. књ. III. св. XX. стр. 100. г ) „Луке Мнлованова опит настављења к српској сличноречности и слогомерју или просодији. Списан 1810. а нздао га Вук. Стеф. Караџић у Бечу 1833. у штамп, јерм. ман." у предговору стр. I. и д. Ш<1* 3 ) У П. Ј. Шафарпка стоји, да је оставио више словено сербских рукописа у Будиму, а исто тако да има од њега и двије штампане књиге. 1, Истинал Пов^стб о Кирилђ и Методши, и о изобрЉтеши богоданинхг кирилическнх н славенскихЂ називаемшхт. писменљ, составленна елински отт. св. Теофилакта Арх1еп. Болгарскаго, обр4тављаше еств во св. ман. Хилендарском и во всћхЂ прочнх св Гори монастирехт., преведена же нЗжоимђ родолкбцемт. (Дионис. Поповичемг) на прости слав. сербскш езикв в Будимђ град^ 1823. 8° 67. стр. — 2. (Ник Булгара) Сокровшце хрисилнское, т. е. толкование сватшхЂ таинЂ, сватаго храма, сосудовв церковнихт. и божественје и свлш,ение литургје (ирев. сђ грчкога Д1онис Поповичб) Вђ Будим^ „пис. кр. внугцилиша 1824. 8° 372 стр. и трећи рукоиис: в Благов'ћсникБ Теофилакта Болгарскаго, прев. Д. Попов 11)1(1. 95.