Sion

376

Русија се уједињавала, снажила и увешчавала се. Да пробеседимо у кратко о том васпитању. Темељ наравственог начеда за човечанство, јесте вера у Бога. Орган нашег духа којим се усваја ова вера, јесте наше срце. Живот срца, шири је но живот ума. Оно се најраније буди и развија у нама, ади не мисдима, не појмовима него унечатцима. Св. апостол Павде говори, да је Бог наседио народе — сваког у свом месту, и украсио их бдагама и дивотама природе — с том цељу „да их испита, да д' ће они осетити иди наћи Бога, премда оп није далеко ни од једног од нас." Па кад читави народи изнајпре морају осетити Бога, као свога добротвора, затим га наћи по траговима и признацима Његових дела, а после узвишавати ум свој да га познаду: то, тим пре овим путем богопознања треба водити децу, јер породица која их окружава, за н.их је свет — васиона. Како је одакгаан овај начин богопознања у области божанствеиог одкријћа у правосдавној цркви! Мати — хришћанка, која, може се рећи, нема никаквог темељитог изображева, — постаје учитељем богопознања свом детенцету од рођења његовог! Она прима то детенце из купели крштења као чедо божје, које је овом св. тајном спремљено за живот вечни; она гдеда на то детенце— не само с материнском љубављу, већ и с уважењем. Она пази, да њено детепце ни једног тренутка не остане без крснога знака; она пред очи детенцета меће св. икону на кодевку у којој оно мирно спава; призпвље за чувара те кодевке анђела — хранитеља. Тек што се почну јављати први признаци сазнања; тек што детенце почне по гдегде које речи тепати, мати доноси своје детенце к светој икони кандилом освећеној и говори му „чедо жоје,: то је Бога!" Бдаго оном детенцету, ко је у самом почетку свог невиног говора усвоји ово свето име! Овај невини начин доприноси то, што многи хришћанин непамти, кад је дик Спаситељев за њега постао предмет ведиког уважења. И каква је велика добит — заволети Спаситеља док смо још деца! Љубав не тежи измишљеном — мајсторском цртежу божанства, јер се од такве навике мора човек доцније одвикавати кад добије такав појам о Богу; не, ово је истински дик божанства, који је сишао у телу човечијем, и који је доступачан и за појам дечији: то је Бог. Пред тим Вогом, први пут дете ће се молити; пред њим ће — кад порасте исповедати своје грехове; пред њим ће продивати своје сузе кад се у нужди нађе; на њега ће устремљавати своје погдеде на самртној постељи; том истом Богу, ког је дете док је мадо по-