Sion

605

Боже правде, ти што спасе Од пропасти до сад нас! Чуј и од сад наше гласе Ћ од сад нам буди Спас! Моћном руком води, брани, Будућности српске брод; Боже спаси, Боже храни Српског кнеза, српски род.

Једна воља да задане Сложна срца, Боже дај! Па да српству зора сване, Дугој беди дође крај! Да нам сину лешпи дани Да слободе сазре плод; Боже спаси, Боже храни Српског кнеза, српски род. За овом песмом. коју тако дивно одпева хор, да је сваког потресао и иеким особитпм духом задахнуо, устаде ђакон Јован Костић. те напи здравицу женскињама, као мајкама српским, које су ганде и гају борде за слободу. Цун чувства и живости он је п здравицу с чуством напио. Ево и н>е у главној садржини: Дозволите ми, господо и браћо, да приликом ове данашње црквене свечаности прозборим неколико речи. Пре свега морам вам напоменути да нисам вичан оваквоме говору, па с тога и молим вас да ме извините, ако би какву нетачност у моме говору приметили. И ако небудем у стању да потпуно што изразим, то нека надокнаде моја срдачна осећања, која у овај мах загревају моја српска прса. Еад ово кажем надам се да ће се моје мисли сусрести са вашим мислпма, да ће се моје жеље сајузити с вашим жељељама, па сам с тога и узео слободу да са овом чашицом у руци напијем другој половини човековој, да напијем у здравље нашем честитом и племенитом женскињу. Апђели — суштаства безтелна, спроводе и чувају човека на путу живота његова, старају се да човек не чини зла, да се уклања од неваљалства и да чпнн добро. Али покрај тога треба и видљива рука која. човека да водп и наставља, — да младеж упућује, да