Sion

610

је пре 40—50 година слушао како поп Милован из Трнаве прича: да ће настати (по његовом мишљењу) зло време кад ће људи острићи перчине, прекратити гуње, и кад се неће онако судити од ока, у отвореном пољу и с батином у руци, него ће у сваком селу бити суднида, у судниди сто зеленом чојом покривен и на њему меденида и закон ? Па ко би покушао у данашње време да овај наш корак осуђује само с тога, што је доцнији појав и што га историја не налази у почетку нашег друштва? А кад се такав историјски суд у примени на развиће државног и друштвеног зкивота не може назвати справедљивим, то зар не би била неправда узимати га у примену на једне само манастире и монахе, и тврдити да их ваља уништити само с тога, што их историја не налази у прва три века хришћанска, докле у младом хришћанском друштву беше још тако свежи дух основатеља хришћанства ? И ако би — стојећи на овом историјском земљишту, а не на духу и смислу јеванђеља — ови људи пошли један корак даље, то би лако извели закључак, да ни три степена свештенства није установа самог основатеља хришћанства, почем он и то није изриком определио. Но ко би од правих хришћана дошао на ту мисао да у црквеној јерархији поткопава јеванђелски основ бића тек с тога само, што у јеванђељу основатељ хришћанства не говори поименце о јепископима, свештеницима и ђаконима инеопредељавауподробности њихове дужности и њихове узајамне одношаје? „Као што отац иосла мене, и ја шаљем вас. Идите ио свему свету и ироиоведите јеванђеље свакоме створему. Еоји вас иослуша мене слуша) а ко се од вас одрече мене Ке се одреКи. Син човечји није дошао, да му служе, него да служи и да душу своју у откуи да за многе." 1 ) Ево речи основатеља хришћанства, у којима се одређује прави карактер црквенског учитељовања и служења спасењу људи. А св. апостоли одредише и определише подробно узајамне одношаје служитеља цркве

х ) Јов. 20. 21. Марка 16. 15. Мат. 20. 28.