Sion

637

шта казати. Те земље образују своје засебне политичке организме и њихове цркве независне су у својој унутарњој управи. Но како оне имају своје владе, црквена јерархија већ не може имати ту таког утицаја на народне школе, какав има не само по праву кодико по искључном свом положају, у југословенским земљама, стојећим под владом Аустрије и Турске. Што се тпче личног састава јерархије у тим трима црквама, то промене у њему не подлеже толиким случајностима, као што то бива у Аустрији и Турској. — У Црној Гори само је један архијереј, носећи титулу митрополита. У Србијп је један митрополит у Београду и три епископа у Шапцу, Ужицу и Неготину... . — У црквеној управи румунских кнежевина, од тог доба, када се оне сјединише политички и на чело њихове цркве постави се Синод, једно питање остало је неразрешено: о узајамним односима између митрополита букурешког и јашког, од којих је сваки пре тога био првенствујући епископ у својој кнежевини. Сада букурешки митрополит заузимље прво место међу епископима обадве кнежевнне; но митрополит јашки не признаје му такву важност. Нрема томе ту врло скоро румунски се синод беше обратпо к јашком митрополиту с предлогом, да ограничи своју власт само на јашку јепархију и да не простире свој утицај на друге епархије у Молдавској. То значи, да митрополит Молдавије мора сићи на ступањ јепархијског начелника, који заузимље у синоду друго место после митрополита Влашке, т. ј. букурешког. Но највише спорних питања, искључннк положаја и тежња к променама видимо за последњих година у судби југословенске православне јерархије, стојеће у покрајинам а јевропске Турске. Ту треба разликовати две словенске народности: Бугаре и Србе. Први су већ Фактички успели учинити својима 18 јепархија, у којима живе Бугари и које састављају стару Бугарску п Тракију, — но они још не успеше завладати у 16 јепархија у Маћедонији, где знатна већина становништва припада такође бугарској народности. Но и за пределима свијутих јепархија, које су бугарски архијереји заузели или још нису, има такође бугарских насеља, која су некада припадала самом Цариграду, но која се налазе у таким јепархијама, где је већина становника грка, која ће на свагда остати у рукама грчких владика. Таким начином сва Албанија, Епир, Тесалија, и прибрежје Јегејског и Црног мора, остају једини беспорни крајеви у јевропској Турској, где грчка јерархија може бити слободна од присвајања југословенских. Сва пак унутарњост балкан-