Sion

638

ског подуострва, где само постоји бугарска насеобина, или је већ прешла к бугарском екзархату, или тежи к томе. Ипак у Маћедонији предстоји бугарском живљу (елементу) дуга и тешка борба с јелинизмом, у којој екзархат' не може узеги правог учешћа и треба ту част да остави народним вођама и опћинама. Српска народност, обузимљући Босну, Херцеговину и Стару Србију још једнако стоји у свези с цариградским патријархатом. Истина и отуда су уклањади грчке архијереје, но то укдањање готово свагда је бивадо усдед жадаба месних правосдавних опћина цариградском синоду и по решењу овога. Тако је био укдоњен сарајевски митроподит Дијонисије. У садање доба босанску митроподију опет није нико заузео, јер је посдедњих дана Октобра пр, год. умрг.о митроподит Пајсије. Жеља месног иравославног становништва исказала се у корист Агатангела, којн је био десет година архијепископ босанског Зворнпка и за тим прешао у дримску јепархију. Агатангел, родом Грк , оставио је спомен у Босни због свог одличног знања српског језика и заштићавања народних школа. Но у православним црквама турског истока нерадо одступају од правила, које забрањује често преводнти епископе из једне јепархије У Другу- Још је већа препрека у том случају морала бити нанапрасна замена цариградског натријарха Антима Јоакимом II. Овај је познат својом наклоношћу к бившему сарајевском митроиолнту Дијонисију, који ношто је удаљен из Сарајева, би преведен у Зворник на место Агатангела, и сада се вољом новог патријарха нада вратити се у Сарајево у иркос жељама народа. Кад бн се то испунило, Бошњацима би још остадо ограничити се молбом за назначај Агатангеда опет у Зворник. Осим тога, православни Бошњацп жељаху имати поред сарајевског митрополита Грка и викарног епископа свог сународника. Таким начином патријарах Јоаким, који је већ управљао цариградским патријархатом у време, кад је поникла црквена распра између Бугараји Грка, морао је или угодити жељама Бошњака или их одбити, што би доведо у тежак положај грчку јерархију у Босни, и без тога рђаво стојећу. Он је избегао тешкоћу, назначив у Сарајево за митронолита Антима Велеског, кога нису примади тамошњи Бугари, — који је био некада у Софији и познат са сдовенским језиком. Међу тим, оснивајући се на прећашњу радњу патријарха Јоакима, многи предсказиваху, какав ће он пут пзабрати у питању о самосталности словенске јерархије на балканскои полуострву. Патријарах Јоаким вазда се одликоваше карактером решивим, и то