Sion

681

цама вели: „Они, који су у закони брак ступили, избеганају н најмању сенку непристојности. 1 ' Врачнп живот црвих Хришћана најбоље се одликовао чистотом и поштењем. Св. Јустпн мученик вели, да их није гонила проста чувствена страст, да се жене удају, но жеља да пмају деце, тих будућих наследника царства небесног. За љубав поштења не хтедоше стари Хришћани врло често после смрти свог друга, наново у други брак ступати, чему се незнабошци јако дпвише. Минуције Феликс у својој „Октави" вели : „Наша стидљивост не види се толико на лицу, колико је у срцу чувамо, и они верни, који ступају у брак, тако су чисти, да се никад одважити не могу, да у други брак ступе. Ви држите, да она дела несу протпвна поштењу и стиду, која се код нас и не виђају но само кодвас. Ми смо поштенп и у речи, и у делу. Ви забрањујете прељубу, а у ствари чините; код нас се сваки муж роди за своју жену. Ви казните рђава дела и преступе, а код нас је и једна помисао на зло већ грех." Кад кад се догађало , да су жене хришћанске, кад су видиле да им мужеви страдају, саме себи главе дошле, само да не падну гонијоцпма својима у шаке, те су тако част супружанске верности увенчале и славом мучеништва, Најглавнпја брига хришћанских жена у поганичким домовима била је та, — да обрате своје у веру Христову, или ако јој је муж покварен и грешан био, да га изведе на пут врлине и добродетељи. 0 тој лепој особини хришћанскнх жена говори врло лепо св. Златоуст, кудећи неваљале обичаје свога века. „Некадсе стараше св. жене, да распростру јеваиђеље међу својима, а данас наше жене брину се само како ће се раскошношћу, накитом и ходом, језиком и дотераном лепогоА другоме допасти. А о важним и великим дужностима брачног стања оне п не мисле и не сањају. Или зар има жене, која је покушала, да свога мужа исправи ? Има ли мужа, који је гледао, да му се поправи жена? Или ако их има, те их је врло мали број, јер већина их се занима с накитом, оделом, допадљивошћу и богатством." Блажени Августин приповеда о својој матери Моники, како је она гледала, да свог мужа Патриција обрати у веру Христову не само речма, него п добрим владањем. Према деци својој стари храшћаиски родитељи испуњаваше најтачније све обавезе прпроде и закона божјег. Чим се дете роди одма мати побрпне се, да себе п дете освешта крсним знаком и молитвом, а у 40 -ти дан иде у цркву, да прими свештенички благослов, по прпмеру св. Дјеве. Марпје и по закону старозаветном. 0 том прекрасном обичају говорећи св. Здатоуст о Матери Самуило-